nedelja ko nedelja

naravno da sam od jutra maštao kuda bih sve mogao da stignem i naravno da ajd na pijacu ajd levo ajd desno ajd do lidla ajd malo psi da se prošetaju da i njima guzice vide trave osim ove u dvorištu i dok trepneš već je prošlo podne, a sunce zalazi za samo 4 sata!

izmajmunisao sam neki hajk jer sam već bio polu-umoran i polu-motivisan za išta više osim toga, na kraju sam uspeo da strčim poslednji kilometar do mesta gde sam ostavio bicikl pony (što ga Milijana gony) i eto.

nekada bih pretrčao 50km ili muški obukao sve što je potrebno i otisnuo se biciklom u vetar jer niko nije umro od najnižih dvocifrenih temperatura.

plus je bio fantastičan dan ZA NOVEMBAR, to ne treba smetnuti sa uma.

nekako je sve bilo zanimljivije dok se putovalo svakog vikenda, danas su na adi vrteli krugove za onaj dijabetičarski maraton koji sam takođe trčao par puta i uvek se nervirao kad je lepo vreme jer od siline šetača jedva može da se prođe a kamoli trči, jedini put kad sam uživao bilo je po nevremenu :-)