kao ajd da uklopim trčanje i majstora jer još uvek nisam ništa uradio za auto, pošto smo se dogovarali da menja branik i far u petak a meni je javni beležnik pomerio sastanak sa petka na utorak (sutra) i rekoh ajd da se dogovorim sa čovekom.
dođem tamo tačno u 9 a radionica zatvorena.
ne mogu ni da ga zovem telefonom jer sam prvi put kod njega nosio jedan telefon, neki malo veći, a sada sam trčao sa nekim minijaturnim koji mi je lakši tako "za poneti" i tu nisam imao njegov broj (smajli koji prevrće očima).
i malo prošetam da se ohladim jer sam se nešto previše oznojio u odnosu na to koliko sam očekivao, opet se nastavlja onaj trend da mi je stalno vruće.
a nikako da smršam.
i posle sam normalno dotrčao kući, nije neka kilometraža ali ajd.
svratim u prodavnicu iz koje upravo izbacuju dve klinke koje u ruci drže dve čaše koka-kole, klinke su besne i treskaju vratima, prodavci se zgledaju a ja izreknem mudrost NERVOZA JE MANJAK SAMOKONTROLE.
utom me prepoznaje lokalni sveštenik koji kupuje neki radio-budilnik i pita me dokle sam trčao, rekoh do majstora.
utom me prepoznaje lokalni sveštenik koji kupuje neki radio-budilnik i pita me dokle sam trčao, rekoh do majstora.
kaže auuu pa ti baš rano kreneš na trčanje, rekoh krenem ja i par sati ranije, nego nisam hteo da budim majstora pa sam zbog njega odložio trčanje, njemu je sve zanimljivo i smeška se.
Nema komentara:
Objavi komentar