ponedjeljak, 14. prosinca 2015.

30.2 km

ukratko, juče sam se smrzao na maratonu. opširno, danima smo proveravali prognoze i samo zbog najavljenog lepog vremena otišli na trku. trebalo je da bude +7 i sunčano, otprilike neki minimum na koji bih pristao. da mi je neko rekao da će da bude magla i +1, uz nešto vetra, ostao bih na Fruškoj Gori i trčao tri sata, ne bih se ni spuštao u Novi Sad. na planini je naime bilo pravo lepo proleće, drečeće sunce i milina od ugođaja.


podelio sam prvih 30km na segmente od po 2km, da bi se lepo video taj pad intenziteta, pulsa, brzine, svega, negde nakon sat i po trčanja. trpeo sam još nekih 40-ak minuta i kad sam se već sav ukočio u nekom bezveznom "idem do kraja a ne znam zašto" raspoloženju, osetih CVRC prvi nagoveštaj proliva, i rekoh sebi beži Antiša sa staze dok se nisi ovde usro u trku naočigled 100 ljudi.

nakon dugo vremena sam trčao preko dva sata brzinama od 14 km/h koje su ona zlatna sredina za maraton od 3h, što je znak da sam iz velike daljine i rezultata od 3h15 preko 3h08 napokon primirisao zelenkastu travu bivšeg doma svog. drugo po važnosti vama, tj za blog, a meni možda i važnije od ovog prvog je da sam, takođe nakon nekoliko godina, opet pretrčao više od 70% maratona a da se nisam setio patika čarapa stopala uložaka utrnuća oduzeća i problema vezanih za obuću.

izgleda da sam igrom slučaja pronašao patike u kojima bih mogao da trčim maratone narednih nekoliko godina, pa sam jutros odmah odleteo u Tref Sport i naručio još jedan par, obzirom da u radnji nemaju moju veličinu. sniženje traje već poodavno i prava je sreća da u ovoj fazi čišćenja zaliha uopšte imaju normalnih veličina, jer obično ostanu samo oni čuveni "nit muški nit ženski" brojevi 42 i 42.5 ali NARAVNO da su od svih mogućih papagajskih dezena ostale samo dve najgore varijante... pa sam tako nakon najgore uzeo "onu do najgore" i tako iscrpeo sve mogućnosti u veličini 45. pozitivna stvar je da su kombinacije nebo plave i jarko narandžaste toliko privlačne ljudskom oku da ću posle trke slobodno moći da ostavljam auto otključan, ovo brate ne bi ukrao i nosio ni najveći ludak ni punokrvni daltonista.

dakle kada bih trebao ove zime svake druge nedelje da trčim maraton, šta bih promenio, odnosno šta sam sve juče zaboravio:
1) prvo, poneo bih u termosu litar čaja koji bi Lola mogla povremeno da mi dodaje u flašicama, jer je temperatura vode na onim stolovima bila takođe +1°, što je malo pohladno imajući u vidu da je u frižideru temperatura od +4 do +6, barem u našem Gorenje. u cilju su se svi razbežali od mene zbog pomodrelih usta jer su pomislili da imam ebolu variolu ili šta već.
2) poneo bih rezervnu bateriju 2025 za senzor pulsa u kojem baterija od pola evra iz metroa nekim čudom radi već tri meseca, a prva "original" se ispraznila nakon 2 meseca. to što mi deset minuta pred start nije na ekranu napisao "crkoh, promeni bateriju" je samo puka sreća.
3) isprobao bih one rastegljive rezervne pertle koje sam dobio uz patike i verovatno trčao s njima, jer sam ih evo ušnirao tek danas. pre maratona je bilo Sutra ću Sutra ću i na kraju sam tog poslednjeg od tri Sutra otišao da se provozam biciklom.
4) nisam isprobao ni kombinaciju starih najboljih uložaka iz (takođe asics) Speedstar u kojima sam istrčao skoro sve one maratone između 2h49 i 2h53, no eto i sa ovim novim ulošcima mi se posrećilo iako su malo tvrđi. ne mislim da se u zadnjih 10 godina išta promenilo nabolje, naprotiv, sve više se koriste jeftiniji materijali, nauštrb kvalitetnijih a jednako laganih.
5) dok sam na gomilu skupljao sva tri para patika u kojima bih mogao da trčim, zaboravio sam da se na dnu stepeništa osvrnem oko sebe i setim se da ponesem traku za čelo. tako sam ostao samo sa kačketom koji je slučajno ostao u torbi nakon Crikvenice, a uopšte mi nije odgovarao jer mi se sa oboda kačketa po naočarama slivalo otopljeno inje i kapljalo na sve strane.
6) krenuo bih JOŠ sporije, uz jedan tanušan sloj odeće više. tako bih se manje oznojio, što na vetru znači manje ohladio. u prvom satu bih ostavio želucu više krvi za varenje umesto što sam je potisnuo ka površini kože za grejanje tela, pa bi mi umesto manjka energije za treći sat ostao višak.

naravoučenije:
temperaturno je sve obrnuto od trčanja po vrućini, ali je taktika u stvari ista. na stranu što mi je forma "za 10 minuta lošija", vreme je bilo daleko od onih sunčanih +6 na startu kao u Zagrebu pre nekoliko godina kada sam eto iz štosa mogao da otrčim prvi deo za 1h26 samo da bih se dodatno zagrejao, da bih kad je otoplilo na +10 samo malo usporio i ravnomerno do cilja držao brzinu za 1h28, i total od 2h54. juče sam bio u formi za 3h03 u takvim uslovima, a po ovoj zimi mi se puno radije trčao trening od 30km nego trka od 42km.

ovde sam već dovoljno puta naglas razmišljao o opsesivnom skupljanju medalja po svaku cenu pa da ponovim/objasnim još jednom: vrlo rado bih overio još jednu Dužinu od 42km jer verujem da je to jako dobar trening za ubuduće, no ako to izađe iz zone zdravog razuma i zapreti da me košta sedam dana kunjanja i aspirina, doviđenja. imam ja šta pametnije da radim cele nedelje, od lečenja prehlade.

usput čestitam svima koji su istrčali do kraja,
kao što i oni meni čestitaju kad bez problema istrčim maraton na +30°.
neka svako pobedi na domaćem terenu, pošteno :-)

tako sam bio u paradoksalnoj situaciji da sam "odustao na maratonu" a išao ka autu presrećan što su se okolnosti tako namestile. da nisam ugazio u pseće govno negde na travi, poljubio bih one nove patike. sa ovog bloga je tokom celog novembra bilo jasno da uopšte ne "treniram" da bih nešto ko zna šta "utrenirao", nego da sam samo tukao lagane kilometraže da bih se na zdrav način otarasio par kilograma viška. poslednjih nekoliko dana se već vrtim na "66 koma nešto", što je tačno 2kg manje nego letos, i bogme se oseća na brzini/lakoći trčanja, iako nisam planski "trenirao". fata je fata ali dva kila su dva kila. evo danas sam već otrčao laganih 10+12 km, jutros sam još uvek bio malo pokočen (opet je bilo maglovitih +1) a popodne sam otruptao na primetno opuštenijim nogama, na mlakih +8°.

Nema komentara:

Objavi komentar