sva sreća da mali nije "slučajno dohvatio" dedine patike za maraton, mogao je otrčati do palića i kvalifikovati se za svetsko prvenstvo na 50km.
no bez šale, zašto su deca prepuštena sama sebi? do četvrte godine je već morao da stekne neku osnovnu toleranciju na rakiju. čemu služe porodica, vrtić, komšije, ako ne tome da ga osposobe za život? gde su bili kada su mu bili najpotrebniji, dok se formirao kao ličnost? ko će ga primiti u predškolsko, ako ne ume da veže pertle čak i kad je mrtav pijan? kuda ide ovaj svet?
Nema komentara:
Objavi komentar