nedjelja, 6. prosinca 2015.

mačje oči i kozji sir

danas je mogao, a nije morao, da bude preloman dan štos' tiče treninga.
probudio sam se sa nekim nagoveštajem umora, malo jačim od uobičajenog.
rekoh, šta ima veze, nisam prijavljen ni za trku od 5km ni za maraton.
odoh lepo da vidim šta će noge da kažu, pa ćemo se dogovoriti usput.
ako mi ne bude nešto kritično problematično, idem malo duže, lagano.
da se ne davim opet popodne, oblači se znoj se kupaj se, dosadno bre.
ako mi pak sve bude teško i bezvoljno, onda ću da skratim.
pa popodne jovo nanovo, skuvaću kafu naješću se napolitanki i super.

trčim kroz maglu i počinje da me kopka, da li "negde gore" ima sunca.
jer obično kad je magla ovako nisko, to znači da nije i visoko.
if ju nou vot aj miiin.
kod kuće na 180m je bila onako polugusta,
na 300m nadmorske je bila "prs pred okom", na 400m takođe.
ja kao ovi najveći seljaci iz komšiluka, a kakav drukčiji i da budem,
krenem iz čistog očaja da razmenjujem utiske, želje i čestitke.
čeka čovek autobus, a ja "imal sunca gore na brdu?".
a on će "jutros progrejalo načas, sad magla, ko će ga znati..."
hmm, začačka to meni malo maštu, vidiš ti vraga, jutros se probilo.

sretnem sledećeg, gura na kolicima neki plast sena, isto pitanje isti odgovor.
s tim da je ovo stotinak metara bliže suncu, kojeg nema.
pitaš se, ako ga nećeš ni ugledati, da li si mu uopšte bliže, i šta to znači?
tu negde u sred tih misli nailazi odozgo neko na bicikli.
s tim da smo na zaravnjenju pa je usporio, ima nešto raskopčano, pustio krila.
"ima li sunca gore na brdu?", pitam onako ubrzano, 
ali razgovetno, umesto pozdrava.
ovaj čak stiže i da mi odrečno pokaže prstom "nema!", i ode zaduvan dalje.
puuuuu, proklinjem sudbinu. sad sam već na 8km od kuće.
da okrenem, to mi je 16km, nit sam se natrčao za ceo dan,
niti će nakon ovoga da mi se ide još jednom popodne.

stiže sms od lole, pita kako mi je!!!
pišem "u odnosu na očekivanja, ko ninoslavu u njemačkoj".
kad ga već pominjem, red je da mu čestitam i rođendan,
uz najnoviju kompilaciju "Sve Naše Balade" od AC/DC.
trčim dalje jer sa glavnog puta planiram na sporedni za selo Bačevci,
kojim ću se popeti još 100-ak metara nadmorske, 
pa ko velim, možda i dohvatim to sunce.

tek negde, blizu tog skretanja, zažute se blago asfalt, pogledah u nebo, eto ga!
mala bela loptica u beloj magli, nazire se vragolan. uraaaaaa!
sav srećan trčim dalje, polako polako izlazim iz magle.
dobrih kilometar i po kasnije već vidim iznad sebe plavo nebo,
u daljini nazirem povlen koji je iznad magle, ali oko mene je još uvek malo ima.
tek skroz na kraju asfalta, na 13.5 km od kuće, 
izlazim u besprekornu BEZMAGLICU.
nakratko zastajem, okrećem se u krug, gledam odozgo na sve strane.
analiziram odakle se sve navlači magla, gde je ima a gde ne, 
procenjujem nadmorske visine.

(upravo iščupah neku dlaku iz nosa i sad mi idu suze,
pa se izvinjavam zbog pauze koju ionako nećete primetiti)

tu odlučujem da otrčim mali "dodatak" gore kroz selo, dok sam na suncu.
svo vreme sam već unapred popišan, što ću morati da se vratim u maglu.
ali šta ćeš, računaš da se valjda isplatilo. 
na kraju će da ispadne dva i po sata u magli zbog 20 minuta na suncu, pih.
kad sam završio taj dodatak, seo sam na jednu klupu 
da malo dotegnem pertle za spust.
usput gledam u planine, uživam, i upijam toplotu s neba.
nakon par minuta krećem nazad, i par krivina kasnije shvatam:
magla se razilazi!

"hoćeš li dobru ili lošu vest?" pitam sebe.
dobra je da se magla razilazi, a loša je da si džabe trčao onaj dodatak.
ništa, rukavice ostaju u džepu dresa, trčim nizbrdo i kako se polako spuštam,
tako mi se u polukrugu sve više ukazuje grad koji je ispod.
u jednom trenutku shvatim da je dole u kotlini ostala samo neka sumaglica,
da se sunce probilo skroz "do dna", iako je dole naravno "zubato".
vidim kosmaj i avalu, tj vidim im vrhove, kosmaju naravno malo više.

dotrčavam kući razmišljajući o patikama, đonovima, ulošcima,
i trista sličnih trica koje se fala bogu neće probiti do bloga.
31km, od čega 5km off-road, 500m uspona 500m spusta.
najlakše moguće, prosek 5'24''/km. the end.

disclaimer:
lepše mi izgleda napisano "mačije" i "koziji" 
ali izgleda da se kraće varijante češće koriste

Nema komentara:

Objavi komentar