subota, 26. prosinca 2015.

80-ak

zovem juče ćaleta da mu čestitam rođendan. on mene u aprilu nije zvao, ali nema veze. meni je taj dan bio lep i bez toga. nego ovo sam hteo da vam pišem. kaže, svaki dan šeta po pet kilometara. pfffff... nemam komentara. on je uvek pušio, bolje rečeno pućkao. znate one neke pederske kent dugačke sa belim filterom iz fri šopa, taj fazon. kao mi smo govna a on je čerčil. normalan svet je nosio plavi džins lee cooper i vozio normalna kola, on je nosio bele pantalone i belu teksas jaknu, i vozio škodu kupe. i zamisli sad takav čovek počeo da pešači po pet kilometara dnevno? taman bi se uklopio uz stado ovih fićfirića što idu na belgrade light run i slične vašare trčanja. još samo preko fejsa da nađe sebi neku "devojku" od 45 godina pa da se drže za ručice. ja mu kažem, vi što ste tu oko 80 godina pa dalje, vi ste najgori. ovi od 60 i 65, to krka pečenje to loče rakiju to samo ponavlja da se jednom živi. a vi što ste se balsamovali, vama se najmanje umire. vi pešačite, kupujete pomade za oko očiju, nosite viski lekarima ne znate ni sami šta pregledate i zašto, odjednom vam postao važan pritisak i holesterol, bacate cigare i alkohol, svaki mesec merite dioptriju da se nije malo promenila. oni od 65 dronjavi i u starim košuljama, novo odelo čuvaju za sahranu, vi od 80 kupujete sve novo, bacate starudiju, krećete ispočetka ko da vam je 35. jedino zajedničko vam je što ne pišete testamente ni jedni ni drugi. ovi od 65 goli ko pištolji, penziju odmah pretvore u čvarke i pivo, a vi od 80 štedite da bi imali za lep život kad jednom ostarite. da sam znao, kupio bih mu jedne skechers goWalk cipele. a možda je i do genetike, možda je nešto od mog silnog trčanja prešlo na njega, ko će ga znati. sećam se i da mi je jednom majka rekla kako nikada nije mogla da ustrči uz stepenice. imala je tada dobrih 70-ak godina, od čega zadnjih 20 neku tešku astmu i na svakom stepeniku morala da se odmara po minut. i penjemo se zajedno, ja joj nosim neke torbe. otkud joj je uopšte palo na pamet da tuda može da se ustrči??? pa možda je i to neka genetika? prešla joj od mene ta boleština u glavi da je brdo izmišljeno da bi se uz njega trčalo. sad čekam da vidim da li sam još nekog u familiji inficirao, mada se krug opasno suzio. fala bogu da nemam braće i sestara, kad bi se to sve rastrčalo i počelo da piše blogove, život bi vam se smučio.

Nema komentara:

Objavi komentar