srijeda, 16. prosinca 2015.

zimsko leto

ceo dan sam se nećkao koliko da trčim,
zbog vikenda...
A NE PITAJTE ME ŠTA TO IMA ZA VIKEND :-D
pa sam nešto kontao, ako su trke u subotu i nedelju,
da li da ipak lupim nešto trčanja i u četvrtak?
pa sam odustao.
a možda i nisam!
naime sutra uveče smo u Beogradu i po svoj prilici ćemo da zaginemo i prekasno se vratimo, i nemam pojma kad da se spakujem ako nas u petak čeka 700km puta.

u stvari plan je da sutra odem biciklom uzbrdo ka suncu.
ako i to stignem, rano ujutru.
a do tog plana sam došao spontano, večeras.

(nastaviće se...)

nakon jutrošnjih 16km, koji su prošli u nekom smušenom "da li sam se odmorio od nedelje, da li da idem dalje uzbrdo, dokle misli ova magla, da li da idem jutros duže pa da popodne ne trčim" i stotinak sličnih nedoumica, tokom dana sam se misteriozno preOdmorio!
(hitno javite sonjiti da ovo ukrade
za svoju kolekciju novih izrazoida)

kad sam predveče krenuo, malo ravno malo uzbrdo, malo makadam malo blato šlajf šlajf, izašao opet na asfalt, krenuo nazad, noge su počele same od sebe da se razvezuju kao mašna na pogrešnom poklonu. skrenem negde kontra kao da ću da bežim od kuće, i trči trči i uopšte mi se nije vraćalo. čak sam i ogladneo, ali bilo mi je toliko lepše da trčim nego da žurim na večeru da sam samome sebi došao čudan. ispalo 18km, živahnih.

E TOKOM TIH poslednjih sat vremena trčanja, skovao sam taj plan da ću danas da se natrčim, i da tako "odradim" i sutrašnju porciju. pa mi je eto ostao dan za biciklu :-)

da mi je neko rekao da ću za 6 i 7 dana posle Novog Sadantarktika da trčim dve trke u šorcu & na bretele, po pržećem suncu i kroz dvocifrene celzijuse, pitao bih ga čime se drogira.

Nema komentara:

Objavi komentar