Dosa

u Dohi (il treba da se kaže U DOSI?) se privodi kraju Svetsko na 50 km, evo treba da završi još samo par poslednjih cura. ne pratim ni svetske, a kamoli domaće ultra trke, pa nemam pojma ko su ove dve naše. nadam se da im je tamo bilo lepo. vidim da ova jedna sa mađarskim imenom čak nema ni neki blam od rezultata, svaka čast. pola žena koje trče u srbiji bi odmah potpisale da na +27° (doduše trči se po mraku) i po jakom vetru istrče i Maraton za 4h17, a kamoli 50 km.

što se tiče ove druge, predzadnje, kod muškaraca je za pristojan odmak od začelja bio dovoljan i rezultat od 4h, koji bi doneo "peto mesto otpozadi". dakle mogao je da ode i bilo ko od naših (ultra-)maratonaca koji je trenutno u formi za Maraton 3h15-3h20, i završio bi posao.



jedino što ne znam, a što je možda najvažniji detalj, je ko je platio ovo putovanje. ako neko zna kako funkcioniše domaći Ultra Savez, odnosno da li isti uopšte postoji, neka slobodno prokomentariše, na blogu ili porukom.

PS
ja sam nakon maratona već pretrčao 105 km, plus na bicikli - nećete verovati ali tako se pogodilo - isto 105 km :-D



ne znam šta ima u onim crvenim enervit kesicama koje mi je dečko sa brooks štanda ubacio uz nove patike, ali kako rastopim jednu ne pada mi na pamet da se vratim kući narednih sat i po. šta li bi tek bilo da pokušam da ušmrknem? hmmm...