danas su Divčibare bile u magli, a ja sam (gledajući nadmorsku) okrenuo na pola puta između ravnice i planine. ne zato što sam se uplašio oblaka, nego nisam ni zamišljao da ću 40-ak sati pred maraton da odvozam težak planinski trening. napravio sam 28.0 km/h prosek na Haralampiju (stari čelični GT bajk od 15 kila) što bi trebalo da znači da su mi mišići čvsti i lepi kao brušeni dijamanti. šta to obećava na maratonu, ha? evo, odmah ću da vam kažem: ništa! :-)
Nema komentara:
Objavi komentar