srijeda, 30. prosinca 2015.

kremenadle u sirupu od velikih zelenih smokvi

pa ne znam, nit me boli nit me ne boli. danas sam otrčao uzbrdo da vidim ima li na brdima snega, međutim čim sam se popeo iznad grada pogled mi je zaustavila magla pa nisam video ništa. do 300m nadmorske nije bilo ni susnežice, a za iznad ne znam. kasnije uveče je provejavalo i dole u gradu (na 180m nadmorske).

ovo mini brdo na trčanju se dogodilo jer sam shvatio da me noga ne boli kada trčim na prednjem delu stopala, već samo kad gazim petom, onako baš kad se oslonim. naravno da sam nizbrdo morao da pocupkavam sitnim koracima jer hajde čik strči nizbrdo a da petom ne dohvatiš asfalt, hmm. ali snašao sam se.

u nekoliko navrata sam kockicom leda ohladio sporno mesto, malo ga odmorio, osvetlio bioptron lampom (kad već nemam onu veliku disko kuglu), namazao čas voltarenom čas nekim konjskim balzamom, i tako. juče nisam mogao da zgrčim stopalo u vis (prstima ka kolenu) bez bola, a sada ne osećam ništa. no ne sviđa mi se što se bol još uvek javljao na trčanju...

bez obzira na to, nekako sam preživeo još 9 laganih kilometara pa sam sad zaokružio decembar na 620 što je prosek od okruglo 20km dnevno. ta brojka mi se sviđa. mislim da sutra nećemo ići u beograd na trku od 8km. em je najavljeno hladno vreme, em mi se ne trči trka sa ovakvom nogom u koju nisam siguran. fali mi još par dana odmora. ALI, nikad se ne zna. ako zaista svane neko sunce, može da se desi da se lolin crv u dupetu prenese i na mene :-)

bez obzira išli ili ne išli, hronično mi se ne putuje autom 31-og decembra. uvek su bile prevelike gužve u saobraćaju, kao da ceo svet zaista negde i IDE na doček. mislim kao da nova godina neće doći ako joj ne krenete u susret, da li ste vi normalni, o, zemljaci moji? kad god smo posle te trke na ušću svratili u neki tržni centar da bi nešto kupili, proveli bi sat vremena tražeći parking i još sat vremena u redu na kasi. da te bog sačuva.

... A ZBOG ČEGA smo uglavnom i odustali od dubrovnika. naime plan je bio da ipak odemo na tu trku 01. 01. u 14h, u sopstvenom aranžmanu. pratili smo cene apartmana na booking.com, prijavili se onlajn na trku, samo je još trebalo tamo doći 31-og do 15h. međutim prognoza koja je pre 10 dana najavljivala 10 sunašaca, pre 5 dana se promenila u sve i svašta, da bi evo sada uživo vejalo a ja bih sutra ujutru po mraku trebao već da se probijam preko debelog brda pa kasnije preko tare. pa smo zaključili da su pozamašni izgledi da se tih 400-ak kilometara otegne na puno više od 7 sati koliko smo im ostavili fore.

ni ti dani pre i posle trke neće biti baš onako lepi kao što je pre dve nedelje bilo u opatiji, pa propada i plan da ponesemo bicikle i pretresemo taj dubrovnik uzduž i popreko. nekako je plan koji je podrazumevao uživanje, postao plan koji zahteva tonu petljancije i rizika, uz vrlo malo opuštanja i provoda. nekako ne volim ta triler putovanja. nevermind. jedino što sam umesto pet dana po dva sata guglanja i pretraživanja soba hotela apartmana stanja na putevima i vremenskih prognoza, mogao da pročitam ime ruže od korica do korica. mada, zašto žaliti, možda je bilo i lepše biti u dubrovniku, pa makar i virtuelno.

eto još sutra da preživimo taj nametnuti haos, pa će uslediti nekoliko mrtvih dana. obožavam te post-praznike, kada se niko ne probudi do 14h pa je skoro celog dana ceo grad samo moj iliti naš. naravno da me trenutno najviše zanima kako će mi biti noga i kada će bol skroz proći, no pronaći ću u međuvremenu nekog smisla u životu čak ako i ne budem mogao nešto mnogo da trčim :-)

kao ilustraciju priče, a i kao dopunu naslovu bloga,
prilažem sliku ovog specijaliteta/aranžmana koji sam nazvao "tri govneta"


Nema komentara:

Objavi komentar