obzirom da sam pao u ponedeljak, a danas je utorak 4 nedelje kasnije, to znači da je ovog podneva prošlo 29 dana od preloma i da sada gazim 30-ti.
prema predviđanjima i očekivanjima, nosiću utege još dve nedelje, nepune.
naredna kontrola je opet u ponedljak, dakle tačno 6 tjedana od pada.
6x7=42
znao saaaaammmmm :-)
ortoped je rekao sve što sam već osećao (fizički) i predosećao, a to je da je "uhvatilo" ali nedovoljno, i da nikako ne opterećujem rame jer je bolje da se u naredne dve nedelje završnog učvršćivanja cela kost produži makar milimetar i ispravi makar jedan °, umesto da se za isti milimetar ili dva skrati i dodatno iskrivi. rovito, rovito.
naravno da nikakvo rizično bavljenje sportom ne dolazi u obzir, niti ikakvo zamahivanje rukom, nošenje težine sopstvene ruke na ramenu. dakle prešli smo u odbrojavanje maratona, što je naravno puno duže od brojanja polumaratona (koji je ionako krenuo tek 8-og dana od pada).
dobra strana je da smo krenuli od 30, nije to loše. dok polako curi 30-ti kilometar nema ništa lepše nego kada si ceo maraton dotle trčao sa rezervom, kad osećaš da nećeš pući, i jedino je pitanje koliko će ti tačno trebati za preostalih 12.2km.
sutra ću moći da se vratim Planovima i procenama raznoraznih (ne)mogućnosti.
Nema komentara:
Objavi komentar