100 ćudi

zamislite čoveka koji na nekoj društvenoj mreži ima 500 prijatelja, i koji je dobar na 5 različitih polja
neka ne bude komplikovana teorija, neka bude nešto blisko sportskom blogu
taj čovek recimo ume lepo da trči, pliva, vozi biciklu, roni, i vesla
ali nikada sve odjednom
i sad, zamislite (drugi čin) tog čoveka kako cele godine samo pliva i piše o plivanju
od tih 500 prijatelja mic po mic bi svi drugi prestali da ga pomno prate na nekoj od društvenih mreža, i ostali bi samo plivači, njih 30 ili 50
drugi bi rekli, pa on samo piše o plivanju, a mene to ne zanima
i onda sledeće godine on počne da roni, i ooooo eto ih svi koji vole ronjenje kreću da lajkuju, komentarišu, jedva čekaju nove avanture
pola godine kasnije sa dolaskom zime (treći čin) on počne da trči
oni plivači i ronioci mic po mic, nakon par pitanja pa šta je sad otkud to trčanje, polako izgube interes i nađu neke druge plivače kojima će se diviti
okružen je trkačima, svi se međusobno "vole", lajkuju, podržavaju
sve do proleća, dok ne počne da vozi biciklu
kad se pročuje da on ima vrlo zanimljive avanture na bicikli, koje nikako ne treba propustiti, većina ni ne sluti da će im biti zanimljiv samo par meseci, jer će se na leto prebaciti na veslanje
onda se zapitamo, koliko mi volimo druge, a koliko u njima volimo - sebe

pa nema čovek samo patike ili masku za ronjenje, ima i drugih važnih organa
kako nam je do juče bio prijatelj a sada ga se više i ne setimo, kako smo do juče jedva čekali da nam napiše šta je kod njega novo a danas nas uopšte nije briga šta radi
dođemo tako do poražavajućeg i otrežnjujućeg zaključka da je prijateljstvo na društvenim mrežama samo drugi naziv za koristoljublje, sebičnost, egoizam
lepe su ti slike sa planinarenja, po mom ukusu probiraš citate nekih mudraca, najbrži si da iskopaš link za skidanje filmova sa torenta, moj si najbolji prijatelj
sve dok ne počneš da se zanimaš za veganske recepte, e onda doviđenja, oduvek si mi bio dvoličan i sumnjiv tip