otud naslov - prevara.
dok drugi misle da bolujem, ja već ulazim u treninge.
na mala vrata, doduše.
pre nekoliko dana sam silom prilika shvatio da mogu da se šetam dosta brže nego što smo običavali, naime pretilo je da nas uhvati pljusak pa smo bogme pružili korak.
psi su bili oduševljeni a moje rame nešto manje zbog preskakanja džombaste trave.
ali crv je krenuo da glocka, može li ovo brže???
juče je rosulja bila protiv grupne šetnje pa sam se otisnuo sâm ka brdima.
ima taj krug koji vodi ka manastirima, do pola starim putem koji se više ne koristi jer je delove odnelo klizište i može se proći samo peške ili mtb-om, a od pola novim putem kroz prigradske zaselke.
utegao sam ramena kao da ću poleteti, preko toga nabacio nekakav nepromočLJivi prsluk, na ruku stavio garmina i krenuo na brzo pešačenje.
danas sam pak imao par sati fore dok je lola bila na poslu, pa sam odabrao žrtvu i od 4 psa odabrao najmanjeg, haha.
s njim je pak sve išlo drukčije jer smo često zastajali, makar i po par sekundi no to je bila jedna jako isprekidana šetnja.
ipak dosta manje monotona nego ona juče, u društvu je sve šarenije pa i iskustvo pešačenja.
plus smo izbegavali asfalt, kojem sam ja dan ranije davao prednost, što nam je dodatno ukakilo prosek.
nakon dva dana od po par sati bržeg hodanja primećujem da me zatežu tetive iza kolena gde se završavaju zadnje lože.
eto kolicno sam forme zadržao, kad ne mogu kao čovek ni da pešačim.
šta li bi bilo da sam potrčao, ne smem ni da zamislim.
istovremeno sam razmišljao kako je uopšte moguće onoliko brzo-hodati, kao takmičari.
sve nešto mislim da oni mažu i 4 min/km, a ja jedva navrtim na 8.5
dobro, nije meni lako u patikama za treking i jednom rukom "u gipsu", sa pulsevima oko 125 uvr' glave, treba razraditi tehniku istovremeno brzih i dugačkih koraka, poštujući sva pravila "fast walkinga".
uzeo sam da guglam pa na brzaka našao IAAF link na jedinu zvaničnu trku ove godine, u Australiji, nekakvo otvoreno prvenstvo Okeanije na 20km. vidim poljake i litvance, verovatno su tamo na pripremama.
ukupno je završilo 23 komada muškaraca,
u vremenima između 1h19 - 1h45
i 10 žena sa rezultatima 1h30 - 1h59.
dakle najsporija žena piči 10 km/h, i tako dva sata.
najbrži muškarac baš kako sam i mislio, 15 km/h.
bilo bi zanimljivo pokušati, jednom u fazi oporavka, da probam da zavrtim 10km onom tehnikom koja ne rizikuje diskvalifikaciju, čisto da vidim koliko mogu. jer ne verujem da ću moći tom silinom da se bacim na trčanje i samo trčanje, možda ostane prostora tokom narednih meseci da popunim nekim eksperimentom?
Nema komentara:
Objavi komentar