danas sam se već ozbiljno "razboleo" a evo i zašto
dve i po godine bežim od društvenih mreža kao ker od šintera
i danas se "navučem" i pola dana provedem u komentarima, sranjima
ne znam šta mi to treba u životu
koliko god upravo ja bio neka svetlost u tami, glas razuma
NE DUGUJEM TO NIKOME!!!!!
ko se izgubio u mraku, nisam mu ja kriv
baj baj
od pozitivnih stvari izdvajam jutarnju (8km) i popodnevnu (11km)
šetnju sa čovekovim najboljim prijateljem
malo brda, malo klisure, a najviše razgovora
nije mi u zbiru izašao baš lični u polumaratonu ali polako, biće bolje
Nema komentara:
Objavi komentar