srijeda, 14. studenoga 2018.

3

danas imam tri teme, a možda i ne.
učini mi se da imam tri teme pa se zaletim da to objavim i dok se raspišem ili zaboravim na ostale dve ili ih se pojavi deset.
prva tema je da sam kao bajagi rešio da se ozbiljnije pripremim za naredni maraton nego za ovaj skorašnji.
to "ozbiljnije" najverovatnije znači da ću umesto 6'40''/km trčkarati 5'40''/km i to će mi malo više ličiti na trčanje nego na trčkaranje i onda ću jelte biti u tom nekom fazonu vau pa ja ozbiljno treniram.
iz napisanog se vidi da sam uopšte uspeo da utuvim u glavu da 28 dana nakon (sada već) bivšeg mratona imam budući (takoreći) maraton, pa to više nije tema.
eventualno je to bila nulta tema, pre ove prve.

druga tema je da sam se razapeo na milion strana i sad mi je došlo iz dupeta u glavu kako će koliko sutra-prekosutra leto definitivno preći u zimu.
to je po onoj mojoj poznatoj podeli godine na svetlu i tamnu stranu.
tako sam danas završavao ogradu, farbao i malterisao, sutra imam drugu polovinu istog posla koji neću stići jer moram i auto da vozim kod majstora da zameni staklo.
(druga i po tema bi bila ta da su mi za vreme maratona obili auto tako što su početnički i slepački razbili staklo suvozača, umesto da su razbili na zadnjim vratima kao pravi profesionalci kojima je svejedno kuda će provaliti ali su ipak dovoljno ljudi da mi ostave mogućnost da se normalno vratim kući a ne sa najlonom koji me udara po ušima preko 80 km/h)
u drugu temu ide i to da neću stići da odsečem deo ograde koja je praktično dupla jer su od susedne zgrade stavili žičane panele na 10cm od naše gvožđurije, a neću stići ni da uradim nešto u garaži jer nisam stigao da kupim brusilicu onu veću što prihvata ploče od 230mm.
a brusilicu sam hteo da kupim kad iskoristim kupone od telefona a telefon nisam kupio jer sam tek danas menjao broj, a nisam ni pitao ko bi otkupio lolin sa razlupanim prednjim i zadnjim staklom, pa sam tako u desetak započetih projekata.
možda je teže onima koji imaju vremena za rad ali nemaju novca za alat, mada nije ni meni lako.

tako sam već ušao u treću temu a to je da kada imaš iole vremena i sposobnosti, sve se isplati uraditi sam.
nema tog većeg posla za koji ti majstori neće uzeti onoliko dnevnica za koliko možeš taj posao da završiš sâm i da ti za isti potrošeni novac ostane sav mogući alat koji je potreban i koji si kupio, umesto da ga majstori donesu i odnesu.
da ne pominjem onih desetak gajbi koje majstori popiju dok ja gledam, a tek taj duševni bol nema cenu.

druga i po i po tema je ustvari bila da ovih narednih vikenda i nema nekih privlačnih trka, osim ako nekome nije privlačan recimo osam hiljada kilometara udaljen zadar.
to mi zvuči kao da treba da idem na madagaskar na trku, sa startom kod rodne kuće fredija merkjurija, poput trke u mionici od rodne kuće đenerala mišića, ili beše vojvode.
pa sam (DAAA TO JE BILA TREĆA TEMA) počeo da razmišljam o nekim kratkim mini midi mikro pripremama tojest antipripremama.
tipa otići negde na produženi espresso vikend i trčati po nekim novim predelima, malo razbiti monotoniju i kućnu čamotinju, i onako se uopće regenerisati jelte.
kažem da su antipripreme jer bih u kratkom roku proveo dva dana u putu, a između toga bih usendvičio (?) u-send-witch nekoliko dana besomučnog trčanja pa bih se kući vratio toliko mrtav da bi mi pokojni komšija Mića opet mogao uputiti njegov čuveni kompliment "u mom selu i svežije sahranjuju".

osma tema bi bila kratak sažetak današnjeg trčanja na koje sam umesto ujutru (uzeo malo da farbam dok otopli) i pre podne (čekao kurira koji nije došao) ili u podne (iznenadni gosti) ili popodne (užinao sat vremena jer sam bio precrko od gladi, pa nastavio da farbam) ili predveče (jednostavno bio premoren i sedeo sat i po čekajući da proradi dupla kafa zbog koje sam evo budan dva sata kasnije nego uobičajeno) uspeo da se na trčanje otisnem (koliko ovih zagrada jebote) tek kad je uveliko pao mrak, pa sam zapucao putem kojim ima najviše bandera sa sijalicama na suprotnoj strani grada što mi je ispalo na 7+7km.
omako mi se jedan kilometar preko šest minuta ali opravdano, bio je uzbrdo a ja nisam pazio, ili sam možda petljao po telefonu, no svi ostali su bili ispod pa sam završio onako "hitro" kako sam i planirao.

Nema komentara:

Objavi komentar