nedjelja, 11. studenoga 2018.

ukratko

minut pred start sam ipak promenio ime na startnoj listi i zalepio čip oko gležnja.
zbog prevelike gužve na šetnici sam malo birao grupu koja obećava najduže druženje jer nisam želeo da ostanem sâm. lakše je probijati se u koloni.
rezultat skoro ništa ne znači, jer razlike u vremenu po krugovima više govore koliko je bilo gužve na stazi, nego koliko sam jako trčao.
najveću gužvu su napravili učesnici "kruga podrške" koji su se u grupama raširili preko cele šetnice i smetali puno više od običnih šetača. prosto kao da nisu bili svesni da osim njih postoje i maratonci kojima je puno teže na 5.5 puta dužoj stazi.
uspeo sam da završim ispod 3h15 iako sam planirao ispod 3h30, priželjkivao ispod 3h25, i maštao o nečemu ispod 3h20.
zaboravio sam da jedem još malo pre trke, nisam poneo gel, pa sam sve istrčao na 2x po trećina banane i vodi.
na ulasku u zadnji krug sam maltene oteo flašicu nekog soka od momka koji je trčkarao stazom, i popio mu pola od 0,5l. hvala ti ko god da si, značilo mi je!
stomak me je nešto boleo i grčio se u zadnja dva kruga, povremeno, da li zbog vetra ili hladne vode ili što sam pio samo vodu, ne znam.
nove patike sa razgaženim ulošcima su me dobro poslužile mada mislim da bih isto istrčao i u istim takvim 300+ kilometara "starijim".
obzirom da nisam imao sat, nosio sam mobilni i snimao na stravu, no zbog prevelike gužve u 4. krugu sam na ulasku u zadnji krug dodao telefon nekome u zoni cilja i poslednjih 7.7km oslobodio šake za probijanje kroz gomile šetača.
sveukupno 8. mesto od 250-ak ljudi na startu, mislio sam da se baratalo većim ciframa u najavama ali sad više nisam siguran.
jedino što je bilo neizvesno je kako će se noge ponašati nakon cele godine bez treninga sa jednim polumaratonom preko vikenda, i da vidiš čuda noge su završile kao da sam imao redovne dužine, progresivne, digresivne, depresivne, opsesivne, svakakve.
čudna stvar, i veoma nepošteno prema onima koji redovno treniraju.

Nema komentara:

Objavi komentar