srijeda, 21. studenoga 2018.

sreda posle pola utorka

sinoc sam se nesto silno iznervirao i oneraspolozio i na kraju su mi se od tog stresa i losih hormona toliko oduzele noge da sam jedva skupio snage za tusiranje. no zamor je bio ocigledno samo emotivne prirode a ne onaj fizicki od kojeg zaspis kao klada. celu noc sam zaspivao na minut pa bio budan pet minuta i tako sve negde do 4. onda sam uzeo da vidim sta ima novo (?) na fejsu pa mi se pojavio oglas za elektricne bicikle. e onda sam se zainteresovao koliko to ide koliko trosi koliko se dopunjava koliko je tesko sklopivo zgodno i na kraju sam zaspao u 5. vec tada sam znao da sam trebao da ustanem doruckujem i odem na trcanje. kad sam se probudio u 7 bolela su me ledja i uopste sam se osecao kao govno. bez obzira sam otisao na trcanje porec-novigrad-brtonigla-buje. cimerka je svo vreme vozila auto 10 po 10 km pa sam imao pokretnu okrepnu stanicu koju i nisam nesto bogzna zlorabio jer sam jedino uzimao po nekoliko gutljaja sumecih multivitamina dakle brez kalorija. ionako sam doruckovao kao da cu da trcim do postojne a ne samo do buja. izaslo je na 29km iako se karta dvoumila izmedju dve putanje od 33 i 34km. prosek je za pretezno penjucu stazu ipak ispao 10km/h a kilometri u kojima sam zastajao da slikam i u trku odgovaram na poruke podrske su izlazili za pola minuta sporiji. fakat je brze trcati diskonektovan. veceras sam opet propustio vecernji termin jer smo prekasno stigli u samobor no imao sam sat setnje po koperu sa kebabom u ruci, valjda se i to negde racuna. jos sutrasnje jutro i mini pripreme se zavrsavaju. nista ne pretim, samo kazem...

Nema komentara:

Objavi komentar