05 studenoga 2018

još zadovoljniji

sve je stvar kriterijuma.
ili uraditi što bolje neki posao pa koliko god stigneš za jedan dan, i zatim naravno nastaviti isti posao još tri dana (kao što sam radio levu stranu ograde), ili uraditi kako-tako sve za jedan dan pa u narednim danima popravljati sve što nije ispalo savršeno.
kad olupaš šljaku i brusilicom skineš višak varova, ukaže se toliko rupa i koječega da mnoga mesta ne deluju zavarena uopšte, a kamoli DOBRO zavarena.
zato "majstori" to prefarbaju preko one sive šljake i onda svaki var izgleda lepo.
osim što se odvoji posle par godina ili prilikom prvog jačeg udarca.
no ovaj put sam imao drugu taktiku.
sve sam završio za 8 sati, i to neprekidnog rada.
čak ni ovaj rez kroz koji bi moglo da se izvadi slepo crevo, da je na pravom mestu (rez) a ne na korenu palca, nisam stigao da previjem nego sam samo vratio rukavicu da mi krvarenje ne odvlači pažnju.
sutra me čeka betoniranje ograde, odnosno pre toga ću popraviti sve veće propuste da ništa ne bih klimao i mrdao kad jednom nalijem beton.
neka me neko podseti da pre nalivanja betona (male su to rupe, pedal prečnika) zabijem par gvozdenih cevi od 10mm u zemlju u nekoliko pravaca, pa da ih onda "zalijem" i tako na kraju ta masa dobije oblik ježa koji je bodljama čvrsto zagrabio u zemlju.
sve u svemu jako sam zadovoljan.
JAKO!
iz prostog razloga što sam ovako malo i proširio dvorište.
stara ograda je bila 15cm u našem dvorištu pa je komšija imao više neplaćenog prostora, a sada sam nove stubove i čvrstu metalnu ogradu (umesto neke klimave žičane) pomerio na santimetar od njegovog prolaza i tako dobio širi prolaz za auto a i bicikle.
lakše je biciklu nasloniti na pravu ogradu nego na pletenu žicu.


zeleno je komšija, crvene tačke su stara ograda i moj stari prolaz, a plave tačke i linija su nova ograda.
bonbona!

zato sam pak popušio trening sve do evo mraka, pa ću nešto kasnije otići na (praktično) noćno trčanje, iako bi po letnjim okvirima dan trajao još 3.5 sata.
a ovako je već skoro sat mrak, fuj.
no dobro.
trčao sam i sinoć dosta, nakon trke.
umesto rastrčavanja smo samo malo prošetali i pojeli tri ručka (tri u jednom) pa sam nakon vožnje kući odlučio da je konačno došlo vreme za zakasnelo rastrčavanje i okajavanje ručkova.
ispalo je dosta brže nego što sam navikao, valjda me je držao aNdrenalin sa trke, nemam pojma.
ili su mi noge bilo onako "razvezane", nemam pojma ni to.
na šta će ličiti večerašnje truptanje nemam pojma (ni to!) ali kako god ispadne biću zadovoljan.
krenulo me to da budem zadovoljan pa ga ne bih menjao.
eto.

Nema komentara:

Objavi komentar