desetka

ima neko pivo desetka koje je vazda u interšparu na akcijama po 3.99 kuna pa po njemu nazvah ovaj blog umesto da sam napisao "cener" kao gospodin čovek
te daruvarske desetke sam doneo pun gepek i izdelio po gradu da narod proba rvacko pivo a obzirom na kakve su splačine naviknuti ovde u srbiji niko nije imao primedbi glede ukusa, naprotiv

nego, da mi nije ovih beleški ničega se ne bih setio.
ali ne znam ni zašto bih morao da se sećam.
kad svakog vikenda odeš na neku trku, trebalo bi biti malo poremećen pa da sve te brojke zadržiš u malom prstu.
najbolje mi je ovo kad udarajući Backspace zakačim taster Insert i onda nastavim da tipkam neđe u sredini ekrana a zdesna mi rep rečenice nestaje i uvlači se u ta nova slova.
onda buljim u tu magiju par sekundi dok ne shvatim šta se događa...

elem nakon dva preloma klavikule sportski mi se život utoliko promenio jer su mi se ustalili neki orijentiri u kalendaru.

nakon I preloma početkom februara 2017, otišao sam krajem marta nakon 7 tjedana na prvu trku i sa još ukočenim ramenom nekako preživeo tzv Frtalj trku na NS polumaratonu

nakon II preloma sredinom septembra 2017 sam opet krajem oktobra na NS maratonu trčao Frtalj i naravno opet bez broja padobranski jer ko je lud da ozbiljno pristupi trci sa sveže polomljenim kostima, a i povoljnije je kad ne platiš jelte

e tako sam se navukao na te Frtalje no ove godine nisam ništa lomio, još uvek, pa mi se tako pre prvog prolećnog Frtalja ubacila Holjevka
odatle počinje ova tužna priča

holjevka je bila delimično po snegu i ladnoći, cilj na bundeku kuda nije prošla grtalica, i iskreno sam bio veoma razočaran tim rezultatom 41'08'' a mislim da je staza bila nešto duža ali ne znam koliko tako da ne znam efektivni prosek

posle toga sam NS frtalj otrčao po 4'10'' a objašnjenje zašto nisam bio brži leži u podatku da sam nakon polumaratona u kruševcu vikend ranije, od ponedeljka do petka dakle bez odmora trčao 5 dana po 15km ujutru 15km uveče kao neki lični izazov.
očigledno jedna subota nije bila dovoljna da se od svega toga odmorim za cenera, šmrc.

sledeća desetka je bio Bečej gde sam takođe nešto jedva trčao i klecao i jecao i završio sa 4'06'' prosekom što je obrni okreni ipak bio sizons best pa mu nije red gledati u zube.

onda sam ovde u Valjevu napravio isti prosek 4'06'' na stazi zamišljenoj kao frtalj a realno 10.200m no dao bog imamo digitrone pa se prosek uvek može izračunati.
i tu je bilo par oštrih uspončića a to je ujedno bio vikend nakon plitvica koje su bile vikend nakon maratona u bosanskom novom koji sam pobedio i tako se uvek nađe neki izgovor za sporost.

posle valjeva je negde usred žarkog leta došlo standardno vruće Brčko gde na takođe malo dužoj stazi umalo crknuh i odustah no uložio sam 120% volje i nekako se dovukao do cilja sa bogme lepim pozitivnim splitom zahvaljujući vetru koji nas je do pola odgurao kao balone pa nam onda nije dao da se vratimo u grad.
tu sam pak napravio 4'03'' prosek i opet popravio sizons best u proseku ali pojeo govno štos tiče ambicija da ću spustiti cenera ispod 4 banke.

nakon brčkog je prošlo dosta letnjih vikenda do Ugljevika gde sam planirao opasan negativni split no nakon zadnjeg okreta me je oko 7.6km uhvatio grč u stomaku i morao sam da stanem a kad sam već stao onda sam i odustao.
dotle sam imao prosek 4'03'' ali da budem pošten ne bih do cilja mogao nešto naročito brže od 4'/km tako da bih završio eventualno sa 4'02'', da je sve prošlo po planu.
nekako su zajebane te predvečernje trke, i zbog ishrane i što pola dana provedem u putu i zbog najveće popodnevne vrućine i vlage, nemam pojma, nikad mi nisu prijale.

nakon ugljevika sam još otrčao pre možda mesec dana onih novobeogradskih 10 sa utrčavanjem u lajt šou velike Arene pa sam eto i tu napravio prosek 4'04'' uprkos tome što sam uveliko bio prestao da "treniram" i praktično celu drugu polovinu godine proveo u leru kaskajući i brbljajući sa drugaricom između 6 i 7 minuta po kilometru
ionako svi kažu da na svakih nekoliko godina treba jednu žrtvovati i usporiti, predahnuti, odmoriti se, pa se eto nakon 25 godina mahnitog treniranja i to dogodilo

doduše svakog vikenda sam otrčao po polumaraton ili nešto drugo tako da je i ta pauza bila onako selektivna, što bi rekao bog šest dana se zajebavaj a sedmog se razvali na trci.
sve ovo sam napisao zbog mogućnosti da za vikend odemo u osijek, a kao što rekoh nije ni važno da li će staza biti izmerena na 9800 ili 10100 jer je prosek uvek lako izračunati i pratiti te sitne napretkiće i unazađenjca.