nakon tri dana sam završio ogradu, sve zavario obrusio zagitovao šta treba i čak na mestima prešao osnovnom bojom za metal.
zbog toga su treninzi "trpeli" no svakako bi trebali da "trpe" nakon trke.
čak je i trka bila direktno iz teških radova po dvorištu no nadmašila je (standardno skromna) očekivanja.
ponedeljak je bio očekivano "kljok" a već utorak onako malo živahniji.
nakon uobičajenih sat - sat i nešto trčkaranja otišao sam ka školskom dvorištu i zavrteo nekoliko krugova ubrzanja na pravcu i lakšeg trčanja kroz krivinu.
opet je ispalo da sam prezadovoljan i to treći dan zaredom, pardon, četvrti.
prvo sam bio zadovoljan motornom testerom, pa trkom, pa je došlo nemogućih osam sati rada plus trčanje, i napokon oporavak i povratak brzinama na velika vrata (dvorišta osnovne škole? trt).
možda sam i danas zadovoljan, nemam pojma.
opet sam uglavio i dosta poslova, i jednu vožnju koju odgađam već nedeljama, a na kraju čak i trčanje sa umetnutim eksperimentom koji se srećno završio.
hoću reći, kad mi se ona grana već nije zabola u rupu (amputiranog rukava od) prsluka i kad nisam ostao da visim na nekom grmu kao plastična kesa, trebao bih da budem zadovoljan.
dnevne temperature su u pomenuta 4 dana savršenom progresijom sklizale 22-20-18-16 stepeni i pitam se dokle misle ovako, ali se onda setim da je ipak novembar i da možda očekujem previše od ovog leta koje sada već liči na starca od 107 godina koji pokušava da uradi 60 sklekova bez pauze.
dok ga baba od 90 godina posmatra držeći u krilu jelte mačku.
blago njima, baš im je zanimljivo.
Nema komentara:
Objavi komentar