ne znam pred šta je četvrtak.
pred petak valjda.
no ne znam šta će biti za vikend.
ako ću na stareka to bih već sutra ujutru trebao znati zbog smeštaja.
ako ću u beograd na neku od trka to bih mogao saznati i u subotu, čudna mi čuda.
ako ću na maraton eeee to bi bilo bolje da znam što ranije.
dok saznam možda dođe i ponedeljak pa usput saznam da nigde nisam otišao.
crveno slovo po crkvenom kalendaru sam iskoristio da odmorim brusilicu i motorku pa sam malo duže trčao.
biciklom 24km do podnožja medvednika, pa jedan skraćeni expresso od 18km, pa mtb-om nazad istih 24km, pa city bikeom nekih 12km nekim poslom (...) pa uveče još 12km trčanja ali ovaj put (za promenu) u društvu.
onih godina u prethodnom životu kada su se vozile bici trke vikendom, uvek je četvrtkom bila Dužina, pa se noge taman oporave plus superkompenzuju do nedelje.
trčanje je malo komplikovanije glede oporavka no dobro, preživeo sam već sve i svašta.
sutra će biti sedam dana kako sam se zadnji put obrijao i već onako sumnjivo izgledam.
negde na pola između harmonikaša, ribolovca, i onih što skupljaju stare kartone.
još sedam dana pa će me staviti na omot konzerve tunjevine.
u dilemi sam da li da se rešim ovog sloja što ranije ili da sačekam pomenuti vikend i proverim da li će me neko prepoznati i zašto ne.
opravdanje nalazim u tome što sam bio posvećen dvorišnim fizičkim radovima pa sam prilagodio izgled poslu, da ne kažem zanatu.
nekako je lakše verovati zavarivaču koji ima koliku-tolicnu bradu.
žena i tašta su navodno očajne, no mislim da glume.
faze bi trebale da traju svaka po 4-5 dana i da idu redom čuđenje-snebivanje-zapitkivanje-zbunjenost-neverica-očaj-depresija što izlazi na mesec dana a ne na 6.
od drugova me niko nije ni video osim dvoje koji su različito reagovali: on me zajebava da mogu za dva meseca zarađivati kao deda mraz za iznajmljivanje, deset minuta deset maraka, a njoj je svejedno i rogovi da mi porastu tako da nijedno nije merodavno.
no eto, bar imam nešto zabavno u ogledalu #stopmonotoniji
Nema komentara:
Objavi komentar