evo jednog kratkog javljanja jer mi oči takođe javljaju da su na samrti a bogme i leđa a bogme i ostatak tela, osim onog najvažnijeg detalja koji će me očigledno nadživeti.
sinoć sam po drugi dan zaredom odustao od večernjeg trčanja s tim da sam u utorak odustao onako iz bezvoljnosti (jutarnjih 20.5km nisu dovoljno opravdanje) a u sredu sasvim opravdano jer sam bio istovremeno i telesno zasićen & zadovoljen sa 29km do Buja, a pride me je i neko uzmučio sa čitavih 700km daljine.
ne shvatam kad kažu "daleko od očiju daleko od srca", kako to deluje da samo ljubav ne može da premosti dugačak put a ostale anti-emocije prelete milion kilometara dok si reko keks pa krkkk nožem u isto to srce, ha???
no zato sam danas po principu treća sreća uspeo da odalamim dvicu.
jutros sam otvorio karte, ahaaa, do tamo je nekih 5-6km, i još toliko, pa polukrug nazad, i još toliko, dakle 4 puta po 4-5km to je nekih 20-25km, bombona!
e nije nego govbona!
do tamo jeste bilo 5-6km, tojest malo preko 6, a do drugog tamo nije bilo još 5-6 nego su krenule serpentine i dvocifreni nagib pa sam shvatio da taj drugi deo ima dobrih 7-8km.
zatim onaj polukrug ima još bar toliko, a na kraju sam umesto dela od 5-6km imao po svoj prilici 6+5km, ili nešto kraće ako skratim preko još jednog oštrog brda.
kad sam shvatio da umesto 20-25km imam u totalu ofrlje 35km sa ozbiljnom šansom da sam i to u procenjivanju radije skratio za par km nego da sam ga povećao, nije mi bilo druge nego da okrenem nazad. teško bih nakon ovoliko natrpanih kilometara u nekoliko dana, mogao bezbolno da otrčim dužinu od 3.5-4h na samo dva parčeta tosta i bez ikakvih tekućina usput. a nisam imao ni vremena, morao sam da se vratim u smeštaj tu negde za dva sata ili malo više.
tih 400m nadmorske sam se popeo bez ikakvih problema i zaista me ništa u nogama nije mučilo. nisam baš razvijao neke svetlosne brzine no bez dileme sam napredovao podešen tako da mogu i deset kilometara a ne samo nekoliko. ionako u okolini nema brda od 1300m pa sam znao da se uspon mora uskoro završiti. spust je bio veći problem jer mi se nije baš nešto rastočavalo iliti rastočinjalo, a od kočenja na mokrom asfaltu obilato posutom rizlom se na strminama svakako umoriš jednako kao i od svesnog jurišanja i rastakanja.
nakon toga standardno tuširanje užina lidl petrol autocesta a na ulasku u grad sam napravio malu deviazione što bi rekli talijani pa sam svratio da preuzmem aparat za varenje, ne bih li sutra odmah od jutra mogao da se igram. daš muškarcu neku zanimljivu alatku ili uređaj i od jutra do mraka će raditi misleći da se zabavlja, fino je to tehnologija rešila. mi se igramo i uživamo a oni prave uređaje i alate koji se kvare i pregorevaju brže od žene u klimaksu, pa ti samo kupuj igračke, izvolte. mislim da imam barem 3kg raznih elektroda u šteku tako da sam miran do vikenda. nisam pisao poseban blog o brusilicama i testerama, e to će tek biti zabavno.
nakon svega sam I-P-A-K otišao na trčkaranje iz prostog razloga što sam ceo dan toliko grickao čas ovo čas ono da me je doslovno šokiralo 68kg na vagi a tek sam se spremao da večeram, haha. tako da sam nakon jutarnjih 20km u magli dodao i večernjih 8km, malo tu po gradu. ako ću u nedelju na trku, naredna dva dana ne moram ni trčati!
Nema komentara:
Objavi komentar