subota, 24. studenoga 2018.

zavaravanje

obzirom da više nisam imao izgovora, danas sam prionuo na zavarivanje.
aparat radi lepo, mada me je u dva navrata "presekao".
jednom su se upalile sve lampice i tako je stajalo pet minuta čak i nakon što sam ga isključio iz struje.
to je poput onoga kad zatvoriš kafanu a onaj jedan leži ispod stola i moli za samo još jedno poslednje najposlednjije piće.
drugi put se pak ugasio i nestale su sve lampice pa sam doneo drugi produžni pa ga uključio u drugi utikač i kad sam već razmišljao da odem po ispitivač da vidim ima li struje u kablovima, aparat se upalio.
nešto se odmarao, šta li.

druga stvar koja može da se primeni na sve je ta promena fokusa.
neko vreme počneš da skrećeš pažnju na neki drugi aspekt, recimo hteo sam da izgleda što lepše.
onda sam uzimao tanje elektrode pa sam njima nešto cickao mickao no kad sam uhvatio kapiju i iz sve snage je povukao, vidim lepo da na jednom mestu onako malo giba.
nešto tipa kao da si vezao tankom žičicom.
tu shvatim (pazi nobelovca) da tanak var mora biti manje čvrst od masivnog (naučnik rekoh, najvišeg ranga) pa sam ipak uzeo onu debelu elektrodetinu i preko toga prešao još jednom, za onako dobar čvrst kameni erekcioni ugođaj.

posle toga sam uzeo da menjam gume na autu.
pa sam shvatio da su mi majstori toliko zavrnuli šrafove da ću ih jedva odvrnuti.
naprskao wedea ali džabe, nije prošao kud treba.
iskrivio ručku od gedore, raspukao se po dužini original GMotors ključ.
odem kod vulkanizera da mi samo malo popuste šrafove pa su onom polugom za kamione od metar dužine odvrnuli po pola kruga da bih ja kući nastavio posao.
nakon svega sam poželeo da se malo provozam biciklom no samo sam seo i naslonio leđa na zatvorena vrata i u toplom predsoblju čačkao pola sata po novom telefonu da bih tako izgubio svaku želju za dodatnim aktivnostima.
tako sam umesto odmora juče i nadražaja danas, juče otrčkarao mrtvačkih 6km a danas sam prespavao.
okej, i razvalio leđa kolena i šake, pomalo vrat i oči.
već danima slabo spavam, sva sreća da sam u fazi trčanja bez pulsmetra (ionako ga nemam, na stranu što mi nije interesantan) pa sutra na trci neću videti te podzemne cifre.
biće mi zanimljivo samo dve nedelje nakon maratona i pet krugova otrčati samo jedan krug istom stazom (ada ciganlija, poznata i kao beogradski Jarun), nadam se da će biti to malo najavljene kišice pa neće biti puno šetača.
dok se jedan ne smoči, drugom ne svane.
a nadam se i da ću imati kakvo takvo društvo.

Nema komentara:

Objavi komentar