ponedjeljak, 26. studenoga 2018.

samsung

eto trčao sam i sa ciglom u ruci, moralo se dogoditi kad-tad.
nakon lošeg iskustva sa onim fancy huavejom težine kreditne kartice iz čega sam trebao shvatiti da ni u glavi nema previše mozga, večeras sam poneo novu mašinu tipa audi q7 sa namerom da iskušavam sudbinu onako bez torbice džepa i rukavica.
rekoh ako se ovako umoran spotaknem na nešto ne bih znao da li da se dočekam na 3-4 sata svež mobitel ili da poturim laktove pa pomoz bog.
trening na stravi je odlično snimio, i zaslužio status počasnog stanara na ovoj adresi.
sada mogu mirno da nosim na trčanje onaj drugi malo manji, spokojan što imam valjan rezervni.
nešto me čačka da vidim kakvi su ti misteriozni xiaomi modeli jer svi ih nahvale u testovima i napričaju kako su duplo bolji od cene odnosno ravni duplo skupljima no plašim se da se opet ne zajebem eksperimentišući.
prođe ti silno vreme u podešavanjima i prilagođavanjima pa kad ti trud ode u prazno osećaš se kao debil.
tako sam se prešao i sa onom gopro kamericom.
dok je napuniš pa namestiš na glavu guvernalu gdegod pa dok to pohvataš telefonom u aplikaciji upali upari podesi parametre trt mrt pa dok se vratiš sve pregledaš iskrojiš filmiće pogledaš slike amaaaaannnnn pa mogao si na pet trčanja otići i sa svakog doneti po par slikica mobilnim.
eno je stoji i čeka nešto a ni sama ne zna šta.
izvadiću iz nje karticu od 32GB i staviti u telefon, jer njoj ionako treba 64GB ali mi još nije natrčala neka dobra na sniženju.
nekad se život sastojao od premeštanja kukuruza ovde onde da ga ne pojedu miševi a danas premeštaš micro sd kartice ovde onde a kukuruz je nečujno ušao u sve živote jer je jeftiniji od ječma pa mu je udeo u pivu sve veći samo što to narod ne zna.
bitno je da stomačine rastu dinamikom sd kartice pa smo uspeli u životu.

Nema komentara:

Objavi komentar