čekam

ljudi planiraju godinama unapred, dobro ajd mesecima.
a ja od danas do juče, pa tek unazad shvatim šta sam otrčao a da mi nije ni bilo u planu.
današnji dan je obeležilo događanje nemogućeg a to je da je crkao aparat za zavarivanje proslavljene firme wurth.
to je nešto poput onoga kada je pre nekoliko godina bekele odustao na svetskom u krosu jer je mislio da je trka na kraju i onda je shvatio da se preračunao za čitav krug.
hmmm.
12 meseci garancije je prošlo pa ništa ne gubim ako ga i otvorim, možda mi se sutra posreći pa unutra pronađem neki osigurač?
da sam odmah pročitao garanciju mogao sam to odmah i čačnuti, sada je kasno.
obzirom da sam ostao bez uposlenja, ostatak dana sam popunio razmišljanjem o predstojećem vikendu.
malo pešačenja malo vožnje biciklom i malo trčanja, tek koliko da ne zarđam.
da mi se ne uhvati paučina ni na noge ni na dušu.
usput sam video da je prvenstvo za veterane u polumaratonu pomereno za ponedeljak koji je valjda nekakav državni praznik.
nikad nisam popamtio te silne datume nakon što su 25. maj i 29. novembar izašli iz mode i upotrebe.
i tako.
sutra ujutru ću znati malo više.
i što se tiče eventualne trke za vikend, i što se tiče var-aparata.