naime naslov glamur je bio neka poluigra reči zbog magle, a magla me je zamorila više nego obe trke i sve oko njih.
osim kilometar-dva na blizonjskom visu i desetak km na fruškoj gori, ostatak puta za NS je bio "dabogda imo pa nemo" (sunca) i sve u svemu sam mislio da će mi maltene nešto pući u glavi od naprezanja da vidim neku tamo tačku iza neke tamo krivine ili branika, a da ne pominjem preticanja nekih koji voze bukvalno 40 km/h iako se *ipak* vidi dovoljno da se može 60-70 jer po svetlima onih koji dolaze shvatiš koliko su daleko kada se pojave u magli pa vidiš koliko ti treba za reakciju ako nekog dostižeš ili na nešto nalećeš.
nisam hteo da se zagrevam jer ipak je maraton sâm po sebi dosta velika Dužina, no bez obzira malo me je oneraspoložilo pomeranje starta za 15 minuta, očekujem veću odgovornost svih koji ti uzmu pare za startninu, ako sam ja mogao da ustanem u 5 i doputujem više od sat pre početka trke, mogao je i svako iz NS da ustane tih istih 15 minuta ranije pa da na vreme pripremi sve, tu izgovori apsolutno ne smeju da postoje.
ali hajd.
vratio se u auto i sedeo još malo, šteta što nisam od onih koji umeju tako da zaspu na deset minuta i da se probude preporođeni.
tu negde se pojavila žuta tufna kroz maglu pa sam skinuo prsluk koji sam mislio da ću nositi krug ili dva (trčalo se 6 krugova po 7+ km) no kad smo krenuli magla je opet prevladala i sunce ostalo izvan pogleda sve do kraja 4. kruga.
već nakon 3 kruga sam shvatio da mi je hladno po stomaku jer mi se podmajica natopila znojem a debeli bici dres ipak nije neprobojan, malo sam pokušavao da broj (koji mi je visio na kaišu od lastiša) pomerim u vis ali on bi odmah spao pa se nisam previše ni trudio.
kad sam na pola 4. kruga ipak uzeo prsluk izgleda da je već bilo prekasno jer mi se grč u stomaku pretvarao u neki bol-grč, a od silnog trčanja uzbrdo dan ranije sam od samog početka osećao i neki polugrč u levom listu što mi se uopšte nije sviđalo ako je ideja bila da trčim 42km.
krenuo sam bukvalno "peške" oko 5'10''/km a negde i koju sekundu sporije, mada mi se omaklo i par km odmah iznad 5', i računao sam da ću tako da isfušerim celih 5 krugova pa ću u šestom malo da ubrzam i to će biti dobar trening.
istovremeno sa stomakom počelo je nešto da me žulja i u levom kolenu, možda sam nekako nepravilno trčao zbog tog stalnog problema sa listom, i nekako kad mi se sve to skupilo na gomilu shvatio sam da ta nedeljna Dužina uopšte više ne izgleda onako kako sam je zamislio.
neki bi rekli - E odlično, tek tada si trebao da zapneš pa da treniraš glavu kad je najteže i bol je prolazan a slava je večna... ali ja sam se već u životu tih medalja za glupost nakupio na kilograme tako da itekako znam koliko treba da se nešto dovrši a koliko je to sve neophodno.
čak i da sam seo u auto i predahnuo deset minuta, obukao suve stvari, pojeo toplu supu u piceriji/restoranu odmah na samom startu, mogao sam da nastavim još dva kruga tako preporođen, a naročito što je počelo da se pomalja sunce, eto baš u tom času kada sam trčaao poslednjih stotinak koraka.
ali ne, hteo sam da pretrčim što više sa što manje napora, dan ranije sam na Ceru nakupio 28km i ovih 28km mi se činilo kao savršen dodatak za taj izlet+izlet vikend, i bio sam zadovoljan što mi je svih 56km tako lepo prošlo, okej osim ovog zaleđenog stomaka.
jutros sam bez ikakvih poteškoća pretrčao blago brdskih 15km, plan je bio 13km na skroz drugu stranu grada ali sam posle kilometar trčanja video da se smog navukao baš tamo gde sam krenuo pa sam promenio plan i pravac.
verovatno ne bih tako lepo i lako trčao jutros da sam juče silovao noge i ostatak tela do samog kraja, što opet potvrđuje tu ideju da svako najbolje poznaje svoje telo i najbolje zna kada treba zapeti po svaku cenu a kada pričuvati bele kilodžule za crne dane.
obzirom da sam trčkarao tamo vamo bez ikakvih ambicija i želja, nisam ni obraćao pažnju ko mi trči tu odmah ispred ili iza, pa o samoj trci i nemam šta da pišem.
pulsevi su mi se kretali oko 130 što je gotovo nepristojno reći obzirom koliko su se drugi trudili i zaduvavali ali šta ću, nisam bio ni preterano svež a ni motivisan da me bude briga koliki su mi prolasci, kadenca, bilo šta, samo sam pustio kilometre da prolaze i to je bilo sve.
zanimljivo, sve u svemu, nisam nikad tako dolazio na trke ali eto, bila mi je fora da se ništa ne odmaram pa da kao nešto značajno "pristupim" maratonu nego da trčim što više i posmatram šta se događa na Strava čelindžu, i upravo u tom fazonu mi se uklopio vikend.
da stvar bude zanimljiva, nakon jutrošnjih planiranih 13-14 a istrčanih 15.1km mi se na Stravi pojavila značka BRAVO istrčali ste 200.0 km i dostigli decembarski izazov, a naravno da pre trčanja nisam imao pojma da je bitno pretrčati baš 200, i da mi fali u metar toliko koliko sam pretrčao.
svašta.
ali fora, eto.
popodne se akcija nastavlja, jutros sam bio na 80. mestu od celog sveta, kontam da sam ispunio olimpijsku normu za Strava čelindže.
moram ovih dana ispregledati koliko ima trkača iz koje zemlje, ako to može da se vidi na rang listama, čisto me zanima, eto.
Nema komentara:
Objavi komentar