LEMJA

Eto šta se dogodilo kada sam pokušao da napišem Tabletomanija", znači LEMJA. Pa ti euforiši i raduj se što si doneo tablet na posao pa će ti kucanje lakše ići.

Kontam da je problem u ovoj gumenoj tastaturi koja je nekako zapečaćena pa ne mogu nigde da joj prsnem wedea, jedino da ga uvucem u špric pa zabodem iglu u

sredinu.

Odustao sam od ubadanja prstima u gumu kao kad gasiš pikavac koji se opire, slikao sam tekst i uz guglov ocr ga prekopirao u telefon, ajd vozdra, nastavljam na mobitelu.

Za ovo utoračno kišno jutro imam da izjavim samo da sam nakon 15km trčanja kroz baruštine izbio na pedes' neko mesto Čelindža sa istom kilometražom kao i par ovih odmah ispred, dakle falilo mi je par stotina metara da se bar na sat-dva uglavim i na prvu stranu.

Ali nevermind, ovako je motivacija i veća za popodnevno trčanje. Jer neminovno je da ako sa 20-ak km na dan polako kreneš u 30-ak dnevno, svakako ćeš se penjati u plasmanu. 

Danas je ionako taj 10. u mesecu kada sam najavio sledeći i definitivni presek, i biće baš zanimljivo podvući crtu i otprilike videti koliko ljudi trči 21 dnevno, koliko 25, koliko 30, i tako dalje, a do kraja meseca ćemo imati i meta-statistiku i videti koliki % ljudi izdrži ovaj ritam do kraja meseca.

Naravno nije sve linearno, neko je prvog u mesecu istrčao trku na 100 milja i još uvek odmara i upisuje šetnje sa psom, pa će za 5 dana otrčati još jednu i eto ti ga odjednom na 350km.

Ne znam ni kada da izvučem te statistike jer recimo u 20h po našem, to je tek 15h u Njujorku i podne u Kaliforniji, ali zato japanci kinezi i australijanci već kreću na jutarnja trčanja jer im je došla sreda i eto novog talasa na listama.

Još jedna stvar koja je zanimljiva, je da mi je jutros delovalo da sam neopisivo trom, usporen i kilav, pa kad sam pod nadstrešnicom jedne benzinske izvadio mokar telefon iz mokrog prsluka da proverim da li me osećaj dobro služi, umesto očekivanih 25 minuta sam video 22 i malko, auuu rekoh pa ja letim čak i ovako mokrih krila.