četvrtak, 12. prosinca 2019.

kažu ostani

kažu vrati se, kažu ne idi, neeee (ekv)
kad pred kraj nekog polumaratona skontam da sam daleko ispred svih u kategoriji to me svejedno ne spreči da bez ikakve potrebe krenem da jurim kao lud nekog ispred, bilo da se radi o prvoj ili trećoj ženi ovisno od jačine trke, ili tek tako neka dva raspala juniorčića

isto tako, kad sam prošlog meseca pred kraj počeo da gledam plasman na Stravi pa stalno proveravao koliko treba trčati da se stigne prvih 200 ili 100 ili 500, više se ni ne sećam (ali znam da sam se prekasno toga setio pa je svaki zadatak bio nemoguć), bila mi je fora jao gle ušao sam u ovoliko, jao gle ušao sam među top nešto

a sada, odmah sam izračunao koliko dnevno trče prvih 180-200, koliko trče oni oko 80-100 ili 45-55 mesta, odmah sam dodao po koji kilometar ujutru i uveče i očas posla se umešao u drugu pa i prvu stranu (po 50) rangiranih

do pre par dana mi je bilo super muvati se u top 100, onda sam počeo da merkam prvih 50 pa sam im prilazio sve bliže, onda sam u par navrata prišao skroz na 50-i-neko mesto, pa sam ušao u 50 ali tik, da bi me za par sati istisnuli, pa se uveče opet vratim pa sutra ispočetka

i nakon dan-dva toga evo me sada usidrenog u top 50, nakon 47. pa 45. mesta ušao sam i na 30-i-neko pa malo posustao do 40-i-nekog pa se jutros opet vratio na 34. i tako dalje

naravno da ako popodne odem na nekih 10-ak km tu ću i ostati jer prosto matematika nije neka nervozna nauka, svako ko posle 12 dana ima 300km on je trčao 25km na dan i evo između 25. i 37. (Ja!) mesta trenutno razlika je samo 10km to jest od 295 do 305km, dakle sve unutar pomenutih 25km dnevno

dakle mogao bih sada napraviti takav plan da na svaka 4 dana otrčim 100-tku, pa da li ću jedan dan odmarati ili ne, jednom trčati tri puta ili ne, dok god si u tom okviru bićeš i u tom nekom plasmanu, otprilike, mesto gore ili dole bože moj

no kao što sam i započeo blog, 25km na dan i nije neka muka pa bih tako verovatno do kraja meseca nastavio da gledam prema napred, koliko je potrebno za preskočiti sve to od 25-35. mesta pa se uglaviti u top 20 a onda je verovatno jedino zanimljivo da li ćeš mesec završiti 14. ili 18. ili ćeš u zadnjih sedam dana opet izračunati koliko je potrebno za nadoknadu i tog zadnjeg stepenika pa ćeš trčati po 40km dok ne uđeš i u top10, kao što se pre 3 zime nisam skrasio dok nisam stigao skroz do prvog mesta

i evo danas sam počeo da se predomišljam, mada nisam načisto.
najavljeno je (sanak pusti? obećanje - ludom radovanje?) neko baš lepo vreme od vikenda, i baš bi bilo PAMETNO nakon 15 dana ovolike jurnjave malo odmoriti, sesti na biciklu, uživati u poslednjim danima zvanične jeseni i na neki drugi način.
mislim ako si dokazao sebi da nešto možeš, bićeš za toliko jači i samopouzdaniji i odatle možeš dalje da gradiš neke nove planove.

u doslovnom prevodu, najpametnije bi bilo da samog sebe sabotiram sa pet dana bicikle i da se zadovoljim tim uspehom odnosno plasmanom na pola meseca, sa sve statistikama koje bih iz toga izvukao jer ipak nisam jedini na planeti i jako mi je zanimljivo šta i kako drugi slični ljudi rade

no o tom potom, neka razmišljam još tri dana natenane, tek smo na pola četvrtka, tu su petak i subota, u nedelju je razlika između vojvođanske (treking) lige i istarske (zimske) lige nekih cirka 800km udaljenosti pa će uz pomoć vremenske prognoze možda i taj podatak uticati na plan tj odluku za putovanje

i nakon toga, već ću sazvati konferenciju za novinare i obznaniti šta sam smislio

Nema komentara:

Objavi komentar