ponedjeljak, 2. prosinca 2019.

poređenja

skrolam kroz excel da vidim kako mi je išla ova godina od one mrtve tačke negde krajem februara pa sve do evo prvog snega koji kuca na krov, i naravno da opet nisam zadovoljan koliko sam "napredovao" sa te mrtve tačke, a opet kolicno sam trenirao i koliko sam olako shvatao "da će sve doći na svoje samo tako na lepe oči", čak i nisam preloše prošao gledajući ove rezultate.

prvo čega mogu da se dohvatim je tamo NS frtalj krajem marta i te trkice koje sam išao preko 4'35''/km kada se radilo o 10km, pa sam kasnije te brzine imao na polumaratonima a najveći uspeh mi je bio kragujevački cener po 4'17'' i to je bilo vauuuu sinovac ko bi rekao da barem na ceneru mogu da držim brzine potrebne za maraton od tri sata, hehe.

i sad kad sam video da sam u Osijeku napravio isti prosek ako ne i malo bolji (jer uvek stisnem START kad odbrojavaju tri... dva... a u cilju nisam deset sekundi uspeo da zaustavim štopericu jer sam nešto pritiskao i ništa se nije događalo) sa sve onim divljačkim vetrom koji je UZ i NIZ deonice napravio po 15 sekundi brže ili sporije po kilometru, a da ne spominjem onaj morbidni most sa 15% nagibom preko koga je trebalo preći i uzbrdo i nizbrdo dva puta.

tako da, posle toliko trka u komfornoj opremi tojest bez opreme maltene, u gaćurcima i majičici, valjalo je opet trčati utegnut u helanke i zabundan u podmajicu majicu i dugi dres, pa navlači rukave na šake umesto rukavica pa se raskopčavaj kad je vetar u leđa pa opet u krug još jednu turu.

da stvar bude još nemogućija za poređenje, taj Kragujevac (season's best) sam trčao nakon što sam se bukvalno sahranio na Rtnju vikend ranije pa maltene celu nedelju između dve trke odmarao, a ovaj Osijek sam trčao nakon onog ludila na Stravi i ganjanja kilometara kada sam pred subotu (odmor) u tri dana nalupao 90-ak km na šta ove noge ne da nisu navikle nego već par godina za takvo nešto nisu ni načule.

a da stvar bude osim nemogućija još i neverovatnija, celog vikenda su me leđa bolela dosta manje nego letos, e sad još neko da mi objasni kako to ima veze sa trčanjem tri sata dnevno, ne znam da li ću uspeti da zadržim istovremeno i zdrav razum i giga dozu euforije, da bih mu poverovao.

a da stvar bude onako sumatuno blesukasta, ni iz čega mi je nadošlo da bih danas nakon trke mogao još malo VIŠE da trčim pa sam umesto standardnog džogiranja napravio dva Tempića, jedan negde usput po nasipu između Mitrovice i Šapca (čime sam popunio 2/3 celokupnog nasipa i još mi je ostao neistrčan srednji deo) a nakon dolaska kući i ručka sam otišao na još jedno radno-rekreativno trčanje pa sam tako dva puta u toku dana umesto uobičajenih ~10 km/h trčao stratosferično psihodeličnih 11 km/h i to mi je baš onako prijalo, ko pijanom treći promil.

šta će da bude do kraja nedelje ni sâm bog ne zna, imam u vidu Reciklažni maraton mada nisam ni upola naložen kao prošle godine (kada sam završio II u generalnom plasmanu) no kao neku rekreativnu Dužinicu u cilju pomeranja na Strava Distans Čelindžu još i mogu da ga zadržim u pomenutom vidu.

Nema komentara:

Objavi komentar