četvrtak, 23. travnja 2020.

s vetrom

Proleće je otpočelo s vetrom 
krenuo sam na neki krug, nacrtan
kao da je znalo da nas deli
i donekle je to teklo da kažem po planu
i dok drugi zajedno su bili
"ideš pravo, rođo, samo pravo, rođo"
mi se nismo pogledati smeli
govorio mi je seljak, pun samopouzdanja
Proleće je otpočelo s nadom 
"budi mi trener, čiča, pobediću i svetsko ladno"
pomislih kilometar kasnije 
na kaldrmi nad kaldrmama
da će jednom drugačije biti
jer mislim da sam više od pola puta pregurao bajk
da od ljudi nećemo se kriti 
joj kad mi se ukazao Povlen, srodna duša moja
i bez reči lutaćemo gradom
jebi se arsene dediću
čekaj da završim blog
dokle nameravaš 

aman
I pamtiću dugo ono vreme 
presekao sam asfalt i otišao ka šumskoj kući
kad još nismo znali šta nas čeka
tu me snašao najstrmiji spust u celom kraju
kad su šume ostajale neme
smejao sam se mogućnosti da padnem
kad je modra nosila nas reka
jurcao sam nizbrdo u nekom ludačkom transu, 
maltene priželjkujući da padnem
I pamtiću dugo one sate 
na mestima sam gotovo sedeo na zadnjem točku, 
koliko sam se pomerio unazad
što ne mogu vise da se vrate
kad sam se dokopao običnog asfalta, 
gotovo mi je bilo žao
sve mi kaže uzalud te volim 
znaš ono kad ti prođe najlepši deo života
ali i sâm još uvek se borim
i onda pokušavaš da se zadovoljiš ostacima

Nema komentara:

Objavi komentar