nedjelja, 5. travnja 2020.

brejk

zaboravih da napišem da sam sa novim mesecom tradicionalno na Stravi promenio opis profila.
prvo sam napisao "lutati je najbolje što znam" jer sam to izmozgao na prvom trčanju u aprilu, a kad sam došao kući pustio sam pesmu pa mi se stih "zaključana vrata sećanja" učinio još i bolji.
naime na istom trčanju pokušavao da se setim koja je tačno bila koja godina, zašto neke godine nisam trčao maratone, koja beše povreda u pitanju i kako sam uprkos njoj uspeo da odvezem onolike jake i dugačke treninge biciklom, i nikako da mi sine, tako da se sve uklopilo.
savršeno.

i onda je došao brejk.
tempirani planirani očekivani i zasluženi brejk.
prosto sam začuđen što je sve prošlo kako sam zamislio da će proći.

doduše, nekako sam bio skloniji da verujem da ću popodne ipak provesti izmišljajući neke blesave bespotrebne akcije, radi akcije, a ja evo u jednom ćošku ekrana gledam restauriranu verziju filma Davitelj Protiv Davitelja (rokamo velika slova ko ameri) jer mi je VIP poslao poziv za onlajn projekciju.

mislim, ne bih gledao da već jesam, znam odavno za taj film i nisam imao pojma da je komedija pa sam valjda samo zato i nastavio da ga gledam, iako nema zgodni ženski, mislim ko normalan je ikada gledao film zbog sonje savić, trebalo je odavno neka Komisija za obline da donese propis da u svim filmovima glume Branka Katić ili Anica Dobra.

zato će sutra da bude divan dan, divan dan,
jer ću biti odmoran, odmoran,
pa ću da trčim kao drogiran, drogiran.
piše ponedeljak utorak i sreda prohladno tojest zubato,
dakle malo prikladnije ideji trčanja,
a posle toga bi tri dana trebalo da bude dovoljno toplo za vožnju u kratkim gaćama i dresu.
pa bože zdravlja u subotu u podne opet u zatvor :-)

štaviše zamišljam da bih verovatno krenuo puno ranije, ignorišući sve moguće hladnoće vlažnoće i vetrove, da ne bih ponovio Skraćenu Subotu poput jučerašnje kad sam pokušao da sabijem pet sati u dva i po.

oni što ne vole da prave planove vole da kažu "ja planiram, bog se smeje" no to nije ništa drugo do izgovor za lenjost i latentnost; koliko god se osećao sputan šemama i tabelama vojničkog života, itekako isplaniram svaki pojedinačni dan i uglavnom imam dosta precizne okvire koje do večeri uglavnom popunim.

e sad, više sile nije briga za naše plančiće pa ne možeš dahtati kroz zaraženo područje, skijati kroz lavinu, trčati proz požar, ili plivati kroz poplavu mulja, a kad političari preuzmu prevelike odluke u svoje ruke pa te opkole policijom e onda ti ništa ne pomaže što si fizički i duševno zdrav kao pčelica.

tako da, videćemo.
gledajući očaj koji među sportistima hara društvenim mrežama, duboko verujem u svoju kreativnost i maštovitost, i da će mi neki najgori karantinski scenario naškoditi najmanje moguće, ako će uopšte.
evo završio se film, maćeha je donekle izvukla stvar ;-)

Nema komentara:

Objavi komentar