ovaj krug sam smislio

nisam neko vreme pratio statistike ovog virusa pa sam stisnuo opet, a kolona koja najbolje pokazuje ono što me zanima zove se "broj umrlih na milion stanovnika" i glasi ovako:

slovenija 38
makedonija 27
bih 17
srbija 16
hrvatska 12
crna gora 10

tu se ustvari vidi koliko je koja državica pogođena, bez obzira na broj testova.

ono što zeza statistike i što stalno navlači ljude da pričaju kako je ovo grip kao i svaki drugi svake prethodne godine i kako uvek umre sličan broj ljudi, to je razlika u prenošenju virusa.

jer ne pamtim da smo prošle godine nosili maske, da su bila zabranjena okupljanja, blabla. nego naprotiv, svake godine i svake zime mi ulaze mušterije i svaka druga kaže "ja krkljam, imam temperaturu", onda ona kašlje a ja se kao izmičem, pa ako i ne zakačim nešto onda zakači neko drugi u kući. 

pa stoga nisam ove godine izbegao grip jer je manje opasan nego jer maltene nikom živom nisam ni prišao pa mi ga nije ni mogao preneti.

da smo se ove godine onako tesno družili kao prethodnih, ko zna kakvo bi sada stanje bilo, a takođe da smo prethodnih godina navlačili maske čim neko naiđe trotoarom iz suprotnog pravca, možda bi ti raniji brojevi bili 10x manji, tako da je nemoguće uopšte porediti ovu godinu sa prethodnim, a vidim da svi nasedaju na takve mamce.

toliko od mene na tu temu, a drugi nek prebrojavaju šta god hoće.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

danas sam opet bio u nekom blagom delirijumu jer sam prošao putem kojim nisam nekoliko godina, i štaviše mislim da sam zadnji put spojio Debelo Brdo i Makovište kada smo Vlada i ja to zajedno omlatili mtb-ima.

s tim da sam ja vozio običan GT sa gumama za asfalt, pa je na onih 10-ak km makadama između Mravinjaca i Makovišta bilo "povuci potegni" dok je on sa kramponkama zaletao i riljao kud god je hteo, ali sam se zato ja iživljavao na asfaltnim pravcima i posebno na spustu sa Debelog brda koji je prava bombona za jurcanje.

danas sam pak prošao kontra smerom pa je prosek dosta patio jer je i dugačak uspon na Debelo brdo teži od onog na Mravinjce, a posebno je spust sa Mravinjaca sav u rupčagama i sa previše oštrih krivina tako da je barem 10 km/h sporiji. nema veze.

posebno je zeznut deo između Pašine Ravni i Makovišta jer se radi o jako uzanom asfaltiću koji je na mestima neverovatno strm pa sam ponegde išao i 6 km/h, a taj deo puta je donekle i opasan jer iz ovog smera ideš srednji deo maltene uz provaliju, strmo je i nepregledno a nema branika, pa se mora jako paziti i razmišljati šta i kako ako odande izleti neki auto. kontra smerom je mnogo bezbednije jer bi se tada desnim laktom češalo brdo a onaj iz suprotnog smera neka sleće gde god oće.

(imate na Stravi 30-ak slika)

plan je bio da odemo zajedno do Debelog brda no Loli je bilo dosta i do Vujinovače pa evo vidim na Stravi da je oborila rekord tog prvog dela uspona za približno minut, a izgleda da su žene podosta jenjavale pred kraj obzirom da sam ja do Debelog brda izašao 11 minuta brže od ženskog rekorda što znači da bi Lola čak i ovako na mtb-u demolirala kompletan segment, što i nije čudo jer smo trkačkim biciklama gore izlazili dodatnih 20 minuta brže samo što onda nije bilo Strave nego samo ciklomastera pa su se ti rezultati nažalost zauvek izgubili.

no godina je tek počela, u smislu lepog vremena za vožnje, pa polako.

mislim da ću dosta više voziti, ova mogućnost da odeš 50km od kuće u planine je više nego opojna u odnosu na jedno isto trčkaranje tu u krugu oko grada, kontam da će mi se trčanja svesti na 1) dane kada nemam vremena za biciklu 2) dane kad je loše vreme 3) trke, jer zašto da ne, na putu je uglavnom zanimljivije nego kod kuće a ako je trka u nekom zanimljivom gradu uvek se može ostati par dana pa dodatno upoznati teren, ili trčeći ili biciklom.