fata je fata ali neki blogovi naizgled bez ikakvog razloga imaju više pregleda, kontam da se neko vraća da čita ispočetka, da utvrdi gradivo.
elem opet sam se malo mučio s mapsima s tim da sam ovaj put prosto imao više sreće:
kao što je par dana ranije gugl na karti ucrtao prečicu koja me je totalno zbunila jer je to neki prolaz između njîva koji je urastao u korov i trnje (a glavni put okolo uopšte nije bio ucrtan), tako mi sada uopšte nije ucrtao put nego sam malo zakretao kartu i obarao 3d animaciju da steknem predstavu kako to zaista izgleda, pa sam zaključio "već ću nekuda proći".
u krajnjem slučaju bio sam spreman da proguram biciklu kroz travuljagu i korov ili da je kilometar nosim preko trnja, svejedno, MADA, od pre dvetri godine kad sam ono pobedio treking ligu na Rajcu, pamtim ceo Suvobor kao dosta onako livadast i prohodan.
na prvoj slici se vidi dolazak na planinu, pre kojeg sam morao da stanem deset puta jer su putevi dole puni skretanja i raskrsnica i ako ne znaš kuda treba nema šanse da tako napamet stigneš gde si pošao, a pride me je stalno vukao pogled desno ka Maljenu i brdima između i nikako mi nije bilo jasno gde odoh opet levo i opet levo i stalno sam mislio da ću greškom izaći na glavni put puno ranije tj niže.
sve u svemu zanimljivo putešestvije, puta dakle ima samo dole iz sela treba znati pravac da ne odeš na pogrešnu planinu, a sa ovako dobrom biciklom sve više verujem da se skoro svuda može proći.
nije baš da sam se oslobodio pa letim nizbrdo ali primećujem da mi je samo par vožnji bilo dovoljno da steknem nešto malo rutine a s njom i samopouzdanja, jer ipak nikad ranije nisam vozio ove velike točkove i još uvek mi je osećaj kao da hodam na štulama.
mada su u pravu svi koji su pričali a ja čitao da ove točketine prosto "upijaju" neravnine i da je više nego duplo udobnije ali pre svega pouzdanije na njima voziti, nego na polućelavim 26'' kao što sam godinama navikao.
kontam da ću letos na kraju istog ovog uspona umesto na glavni put da zalomim kontra ka zapadu i probijem se skroz do Divčibara ali o tom potom.
elem opet sam se malo mučio s mapsima s tim da sam ovaj put prosto imao više sreće:
kao što je par dana ranije gugl na karti ucrtao prečicu koja me je totalno zbunila jer je to neki prolaz između njîva koji je urastao u korov i trnje (a glavni put okolo uopšte nije bio ucrtan), tako mi sada uopšte nije ucrtao put nego sam malo zakretao kartu i obarao 3d animaciju da steknem predstavu kako to zaista izgleda, pa sam zaključio "već ću nekuda proći".
u krajnjem slučaju bio sam spreman da proguram biciklu kroz travuljagu i korov ili da je kilometar nosim preko trnja, svejedno, MADA, od pre dvetri godine kad sam ono pobedio treking ligu na Rajcu, pamtim ceo Suvobor kao dosta onako livadast i prohodan.
na prvoj slici se vidi dolazak na planinu, pre kojeg sam morao da stanem deset puta jer su putevi dole puni skretanja i raskrsnica i ako ne znaš kuda treba nema šanse da tako napamet stigneš gde si pošao, a pride me je stalno vukao pogled desno ka Maljenu i brdima između i nikako mi nije bilo jasno gde odoh opet levo i opet levo i stalno sam mislio da ću greškom izaći na glavni put puno ranije tj niže.
kao što se vidi na Stravi, sve sam ubo kako treba a neucrtani put ide malo kružno, kao da mi je bilo malo zbunjoze u startu nego me je još dodatno izvozao gore po šumama i livadama koje su samo na mestima pregledne i ne baš kako sam zamišljao, sve je u maleckim brdašcima pa kad se provlačiš između ne vidiš puno dalje, a kad ideš po vrhu makadam je od kamenja veličine pesnice i nije baš da na usponu od 15% možeš puno da razgledaš predele, više paziš da ne spadneš s bicikle:
eto dole desno sam ucrtao narandžastom i poslednje skretanje kojim su vodile nekakve trakice koje su visile s drveća, izgleda da je neka staza treking lige prošle godine tuda išla, s tim da je to tek bio u početku uspon kroz šumu po krupnom kamenju pa sam napamet otišao okolo i ujedno tako i pogodio bolji put tojest onaj koji ide baš do poslednje raskrsnice na koju sam i hteo da izađem.
tresla se gora rodio se miš, kad sad gledam kartu iznova kapiram da sam mogao i nekom od ove dve iznad ucrtane plave prečice jer prosto posred livade pratiš tragove kuda su ljudi džipovima pičili, tamo nema puno ograđenih pašnjaka i praktično ti je sve put, prolaz.
sve u svemu zanimljivo putešestvije, puta dakle ima samo dole iz sela treba znati pravac da ne odeš na pogrešnu planinu, a sa ovako dobrom biciklom sve više verujem da se skoro svuda može proći.
nije baš da sam se oslobodio pa letim nizbrdo ali primećujem da mi je samo par vožnji bilo dovoljno da steknem nešto malo rutine a s njom i samopouzdanja, jer ipak nikad ranije nisam vozio ove velike točkove i još uvek mi je osećaj kao da hodam na štulama.
mada su u pravu svi koji su pričali a ja čitao da ove točketine prosto "upijaju" neravnine i da je više nego duplo udobnije ali pre svega pouzdanije na njima voziti, nego na polućelavim 26'' kao što sam godinama navikao.
kontam da ću letos na kraju istog ovog uspona umesto na glavni put da zalomim kontra ka zapadu i probijem se skroz do Divčibara ali o tom potom.
Nema komentara:
Objavi komentar