Krečenje je pauzirano kao što sam i najavio, nova boja stiže u ponedeljak.
No vikend može da posluži i za polu-odmor posle onog divljanja na bicikli.
Trebalo je potkresati travu u dvorištu sa par dana zakašnjenja za burazerom koji je pokosio u četvrtak pre podne pa smo se tako razmimoišli, prošle godine smo simultano na svake dve nedelje uhvatili isti ritam, sad je ostalo samo da dogovorimo datum kada ćemo da kupamo kerove :-)
Jutarnji policijski tajm-aut od 08-10 je čučnuo kao kec na desetku jer ni za šta drugo nisam ni bio osim za tako neke baštenske poslove pa sam nakon prskanja grožđa plavim kamenom neposredno pred izlazak, poneo vinogradarske makaze i dodatno potkresao kros-stazu na kojoj tajno treniram u ovim vanrednim stanjima, mada progutam knedlu svaki put kad uopšte pomislim na trčanje tamo, dvaput sam probao 4 + 6km i dvaput izumro :-/
Možda sutra bude bolje, ako se uopšte usudim.
Nakon tog posla je ostalo taman vremena da se prošetaju i dva veća psa tu po okolnim naseljima, pred pomenuto mašanje za kosilicu. Ovaj put nisam naterao "hike" na Stravi na 2h02' kao prošle nedelje ali ni 1h56' nije loše, u odnosu na dozvoljenih 20 minuta, heh.
Poseban gušt mi je za vreme policijskog sata otvoriti kapiju skroz do ulice, da bih nakon košenja onom duvalicom poterao na ulicu svu prašinu i stiropor koji doleti sa obližnjeg gradilišta, majko mila koliki se oblak tu napravi, kao elementarna nepogoda.
Ima nešto u čoveku zbog čega mu je uzbudljivo da gleda munje dok sevaju, dok ključaju vulkani, kad poplava odnosi autobuse i krave, a u nedostatku tako urnebesnih zbivanja može da posluži eto i oblak od trave prašine i kuglica stiropora.
Koliko vidim nije baš neka weather "prognoza iz snova" za kraj aprila pa izgleda da ću koji put možda malo i potrčati, a to može da bude tema za skroz poseban blog o tome koliko su trčanja brža kada se ovako prorede i umesto maničnog trpanja kilometara iz dana u dan postanu praktično neka vrsta špikovanja bicikle i ostalih radova koje me skoro jednako zamore.
No vikend može da posluži i za polu-odmor posle onog divljanja na bicikli.
Trebalo je potkresati travu u dvorištu sa par dana zakašnjenja za burazerom koji je pokosio u četvrtak pre podne pa smo se tako razmimoišli, prošle godine smo simultano na svake dve nedelje uhvatili isti ritam, sad je ostalo samo da dogovorimo datum kada ćemo da kupamo kerove :-)
Jutarnji policijski tajm-aut od 08-10 je čučnuo kao kec na desetku jer ni za šta drugo nisam ni bio osim za tako neke baštenske poslove pa sam nakon prskanja grožđa plavim kamenom neposredno pred izlazak, poneo vinogradarske makaze i dodatno potkresao kros-stazu na kojoj tajno treniram u ovim vanrednim stanjima, mada progutam knedlu svaki put kad uopšte pomislim na trčanje tamo, dvaput sam probao 4 + 6km i dvaput izumro :-/
Možda sutra bude bolje, ako se uopšte usudim.
Nakon tog posla je ostalo taman vremena da se prošetaju i dva veća psa tu po okolnim naseljima, pred pomenuto mašanje za kosilicu. Ovaj put nisam naterao "hike" na Stravi na 2h02' kao prošle nedelje ali ni 1h56' nije loše, u odnosu na dozvoljenih 20 minuta, heh.
Poseban gušt mi je za vreme policijskog sata otvoriti kapiju skroz do ulice, da bih nakon košenja onom duvalicom poterao na ulicu svu prašinu i stiropor koji doleti sa obližnjeg gradilišta, majko mila koliki se oblak tu napravi, kao elementarna nepogoda.
Ima nešto u čoveku zbog čega mu je uzbudljivo da gleda munje dok sevaju, dok ključaju vulkani, kad poplava odnosi autobuse i krave, a u nedostatku tako urnebesnih zbivanja može da posluži eto i oblak od trave prašine i kuglica stiropora.
Koliko vidim nije baš neka weather "prognoza iz snova" za kraj aprila pa izgleda da ću koji put možda malo i potrčati, a to može da bude tema za skroz poseban blog o tome koliko su trčanja brža kada se ovako prorede i umesto maničnog trpanja kilometara iz dana u dan postanu praktično neka vrsta špikovanja bicikle i ostalih radova koje me skoro jednako zamore.
Nema komentara:
Objavi komentar