Kao što su svi prijatelji, bliski i polubliski već videli na Stravi, "danas se opet trčalo", kako to ovi moderni pretenciozni vole da se izraze kao da sopstveni život prate iz žute štampe.
Prosto kad sebe predstaviš kao da si deo neke važne informacije, kontam da se osećaš ono baš high, ili bar malo high-ije od onoga kako vrlo dobro znadeš da zaslužuješ.
Plan je bio takav i takav, a izvedba takva-takva, no nema veze.
Bitno je da je BILO izvedbe.
Ukratko,
1) trebalo je da odem na Stazu koju sam onim makazama za vinograd podšišao da bude minimalno prohodna.
2) zatim je trebalo da tamo trčim nešto tipa sat vremena ili ipak malo manje, već prema inspiraciji
3) u sve to je trebalo inkorporirati šetnju sa psima jer zbog "policijskog vikenda" nije dozvoljeno slobodno kretanje OSIM sa ljubimcima do 20 minuta i ne dalje od 200m od kuće.
E pa sad.
Prvo sam mislio da ako me zaustavi milicija, da kažem da nisam poneo lenjir, ali danas me ćale podsetio da je bolje da kažem "nisam poneo ŠESTAR", obzirom da je tako pravilnije nacrtati krug od 200m oko mesta stanovanja.
No dok se provlačiš kroz naselja i zgrade, niti tu ima neke milicije niti im je moguće da tuda uopšte prođu onako gospodski u autu.
Dakle provlačenje do Staze je opet prošlo bezbolno.
POD DVA
Kad smo stigli tamo, već nakon 100m smo shvatili da sam prethodnog vikenda krčio puno neprohodniji puteljak dok paralelno sa njim postoji jedan malo zgodniji za trening.
ALI
Sada je i taj novi trebalo malo raskrčiti i tu je prošlo nekih par desetina minuta, što je opet puno bolje nego da sam onaj prvobitni uzeo da "doradim" jer bih tu izgubio bar pola sata garant ako ne i par sati, kao što nekad zaginem na planinarskoj stazi ka manastirima.
I NA KRAJU
Sve je ispalo puno teže i komplikovanije jer mi ni noge nisu bile potpuno odmorne za tako krvoločan trening, a nisam nešto bogzna ni spavao zadnjih noći iako sam se jutros uspavao.
Čim sam otrčao jedan krug od nekih 1200-1300m, shvatio sam da će 4 puta to isto biti samoubistvo.
Zadovoljio sam se sa tri kruga i malko, a i u tom periodu sam uspeo da nekoliko puta krenem pogrešnim pravcem pa da se vratim nekoliko koraka unazad jer se radi o totalnom lavirintu kroz korenje, trnje, šipražje, a sve po grbavoj zemlji prekrivenoj granjem i šišarkama, špikovano sa ponešto đubreta već prema duhovnom karakteru voljenog Balkana.
Na kraju sam završio sa 4km Ilegalnog Krosa sa bruto prosekom oko 6'25''/km što znači da sam bez lutanja mašenja i vraćanja po kačket koji mi je ostao na grani, mogao negde oko 6'10''-6'15'' da završim, u ovakvom stanju.
Sutra bih mogao da pokušam da smrvim 5km za pola sata pa kud puklo da puklo, nadam se da će mi noge biti odmornije a i da će ova obilata ishrana pomoći oporavku.
Sklonio sam rođendan sa Fejsa pa niko nije ništa skontao iako sam stavio tendenciozan post koji nas "podseća gde smo bili 19-aprila prošle godine", no zato me je tuce ljudi zatrpalo čestitkama u mesindžeru i viberu, hvala im.
Umesto uskršnje čestitke sam svima odgovarao selfijem kako duvam u svećicu sa brojem, a obzirom da je u kući bila samo jedna svećica sa brojem, proslavio sam jednocifreni rođendan.
Ali nema veze, bitno je da sam dunuo :-D
Od torte je ostalo više od pola pa mi to pojačava nadu pred sutrašnji pokušaj istog Ilegalnog Krosa (jer niko ne garantuje da će se to i ostvariti, uvek nešto može da krene naopačke) a od uživo čestitki izdvajam upravo jednu anegdotu o torti.
Naime pre par godina je Bivša Snajka rekla kako će ona lično doneti Vereniku tortu, i da on ne mora da misli o tome.
No luda kakva jeste, asocijalna Bivša Snajka je čekala kraj dana da se smiluje da dođe na slavlje, a gosti su već sedeli na ručku, pa je jedna od gospođa iz organizacije na brzaka skuvala puding i napravila keks-tortu, i otad više niko nije Bivšu Snajku shvatio za ozbiljno, i više niko zbog nje nije ostao neposlužen.
Iz čega se uostalom ionako vidi zašto je Bivša, na sveopštu radost svih nas iz najbliže famlije, sa Novom Snajkom se tako nešto nikad ne bi moglo dogoditi.
Dakle sve snajke koje ovo čitate, pamet u glavu, i sve najbolje.
Torta vaskrsnu - vaistinu vaskrsnu!
Prosto kad sebe predstaviš kao da si deo neke važne informacije, kontam da se osećaš ono baš high, ili bar malo high-ije od onoga kako vrlo dobro znadeš da zaslužuješ.
Plan je bio takav i takav, a izvedba takva-takva, no nema veze.
Bitno je da je BILO izvedbe.
Ukratko,
1) trebalo je da odem na Stazu koju sam onim makazama za vinograd podšišao da bude minimalno prohodna.
2) zatim je trebalo da tamo trčim nešto tipa sat vremena ili ipak malo manje, već prema inspiraciji
3) u sve to je trebalo inkorporirati šetnju sa psima jer zbog "policijskog vikenda" nije dozvoljeno slobodno kretanje OSIM sa ljubimcima do 20 minuta i ne dalje od 200m od kuće.
E pa sad.
Prvo sam mislio da ako me zaustavi milicija, da kažem da nisam poneo lenjir, ali danas me ćale podsetio da je bolje da kažem "nisam poneo ŠESTAR", obzirom da je tako pravilnije nacrtati krug od 200m oko mesta stanovanja.
No dok se provlačiš kroz naselja i zgrade, niti tu ima neke milicije niti im je moguće da tuda uopšte prođu onako gospodski u autu.
Dakle provlačenje do Staze je opet prošlo bezbolno.
POD DVA
Kad smo stigli tamo, već nakon 100m smo shvatili da sam prethodnog vikenda krčio puno neprohodniji puteljak dok paralelno sa njim postoji jedan malo zgodniji za trening.
ALI
Sada je i taj novi trebalo malo raskrčiti i tu je prošlo nekih par desetina minuta, što je opet puno bolje nego da sam onaj prvobitni uzeo da "doradim" jer bih tu izgubio bar pola sata garant ako ne i par sati, kao što nekad zaginem na planinarskoj stazi ka manastirima.
I NA KRAJU
Sve je ispalo puno teže i komplikovanije jer mi ni noge nisu bile potpuno odmorne za tako krvoločan trening, a nisam nešto bogzna ni spavao zadnjih noći iako sam se jutros uspavao.
Čim sam otrčao jedan krug od nekih 1200-1300m, shvatio sam da će 4 puta to isto biti samoubistvo.
Zadovoljio sam se sa tri kruga i malko, a i u tom periodu sam uspeo da nekoliko puta krenem pogrešnim pravcem pa da se vratim nekoliko koraka unazad jer se radi o totalnom lavirintu kroz korenje, trnje, šipražje, a sve po grbavoj zemlji prekrivenoj granjem i šišarkama, špikovano sa ponešto đubreta već prema duhovnom karakteru voljenog Balkana.
Na kraju sam završio sa 4km Ilegalnog Krosa sa bruto prosekom oko 6'25''/km što znači da sam bez lutanja mašenja i vraćanja po kačket koji mi je ostao na grani, mogao negde oko 6'10''-6'15'' da završim, u ovakvom stanju.
Sutra bih mogao da pokušam da smrvim 5km za pola sata pa kud puklo da puklo, nadam se da će mi noge biti odmornije a i da će ova obilata ishrana pomoći oporavku.
Sklonio sam rođendan sa Fejsa pa niko nije ništa skontao iako sam stavio tendenciozan post koji nas "podseća gde smo bili 19-aprila prošle godine", no zato me je tuce ljudi zatrpalo čestitkama u mesindžeru i viberu, hvala im.
Umesto uskršnje čestitke sam svima odgovarao selfijem kako duvam u svećicu sa brojem, a obzirom da je u kući bila samo jedna svećica sa brojem, proslavio sam jednocifreni rođendan.
Ali nema veze, bitno je da sam dunuo :-D
Od torte je ostalo više od pola pa mi to pojačava nadu pred sutrašnji pokušaj istog Ilegalnog Krosa (jer niko ne garantuje da će se to i ostvariti, uvek nešto može da krene naopačke) a od uživo čestitki izdvajam upravo jednu anegdotu o torti.
Naime pre par godina je Bivša Snajka rekla kako će ona lično doneti Vereniku tortu, i da on ne mora da misli o tome.
No luda kakva jeste, asocijalna Bivša Snajka je čekala kraj dana da se smiluje da dođe na slavlje, a gosti su već sedeli na ručku, pa je jedna od gospođa iz organizacije na brzaka skuvala puding i napravila keks-tortu, i otad više niko nije Bivšu Snajku shvatio za ozbiljno, i više niko zbog nje nije ostao neposlužen.
Iz čega se uostalom ionako vidi zašto je Bivša, na sveopštu radost svih nas iz najbliže famlije, sa Novom Snajkom se tako nešto nikad ne bi moglo dogoditi.
Dakle sve snajke koje ovo čitate, pamet u glavu, i sve najbolje.
Torta vaskrsnu - vaistinu vaskrsnu!
Nema komentara:
Objavi komentar