kako je najbolje pesnički prevesti pinkflojdovsko comfortably numb?
udobno utrnut?
pa ne znam, ja sam čovek od akcije i pod utrnućem mi se podrazumeva uglavnom nešto neugodno, par prstiju na nozi nakon što šutnem neku kamenčinu na trčanju, par prstiju na šakama nakon što se smrznem na bicikli.
možda mi nekad utrne mozak od alkohola ali ni to nije komforno, to je kao kad pobegneš od kuće pa spavaš na klupi u parku ili na kamenju u šumi, teško da je udobno.
jesi pobegao ali ti jednako nije lepo kao ni da si ostao tamo gde ti PRVO nije bilo lepo.
štonobirekli, iz kože se ne može.
kao što ste već videli na Stravi, vas koje zanima, jutros sam bio ubeđen da sam našao idealnu stazu za futing.
ispalo osam km.
jedino što je pokvarilo ugođaj je bilo kad mi je pred kraj naletela u susret Nerotkinja sa sve džukelama koje popreko trče cestom.
a šta će pošten čovek.
pljune u pravcu baksuza i protrči dalje.
sad kad razmislim, ova zima mi je donela veliko olakšanje.
obzirom da nam društvene mreže sve više učestvuju u životu, otarasio sam se do poslednjeg svih virusa koje sam tamo mogao da sretnem, i odjednom mi je sve mirno i tiho, lepo i pastelno.
savladao sam i krečenje valjkom, i to baš.
iskreno boli me dupe za ovaj stan, skupljam iskustvo za neki dom koji ću voleti, a do daljnjeg ću robijati u ovom dobrovoljnom šinteraju i ludilu, mada mi duša već postaje nestrpljiva da se preseli na neko mirno mesto.
svakom minimalno zdravom biću bi se već poodavno smučio svaki dan boravka na 24h vetrometini ispred zgrada koje su me okružile kao klovna na cirkuskoj pozornici.
od tog gađenja potiče i ovaj nagon da svaki slobodan minut provedem što dalje od mesta noćenja s doručkom.
fuj.
futingić obalom sam okačio na Stravu sa sve slikama a popodnevno pešačenje prugom nisam, samo sam postavio "post" sa slikama iz tunelâ.
bio sam i na vrućoj liniji sa kolegom koji je na Medvedniku, tamo je bogme već navejalo a ja sam zakačio samo par minuta vejavice na Ćelijskom brdu, pre nego što sam požurio nazad prugom.
lomatanje ludom radovanje.
udobno utrnut?
pa ne znam, ja sam čovek od akcije i pod utrnućem mi se podrazumeva uglavnom nešto neugodno, par prstiju na nozi nakon što šutnem neku kamenčinu na trčanju, par prstiju na šakama nakon što se smrznem na bicikli.
možda mi nekad utrne mozak od alkohola ali ni to nije komforno, to je kao kad pobegneš od kuće pa spavaš na klupi u parku ili na kamenju u šumi, teško da je udobno.
jesi pobegao ali ti jednako nije lepo kao ni da si ostao tamo gde ti PRVO nije bilo lepo.
štonobirekli, iz kože se ne može.
kao što ste već videli na Stravi, vas koje zanima, jutros sam bio ubeđen da sam našao idealnu stazu za futing.
ispalo osam km.
jedino što je pokvarilo ugođaj je bilo kad mi je pred kraj naletela u susret Nerotkinja sa sve džukelama koje popreko trče cestom.
a šta će pošten čovek.
pljune u pravcu baksuza i protrči dalje.
sad kad razmislim, ova zima mi je donela veliko olakšanje.
obzirom da nam društvene mreže sve više učestvuju u životu, otarasio sam se do poslednjeg svih virusa koje sam tamo mogao da sretnem, i odjednom mi je sve mirno i tiho, lepo i pastelno.
savladao sam i krečenje valjkom, i to baš.
iskreno boli me dupe za ovaj stan, skupljam iskustvo za neki dom koji ću voleti, a do daljnjeg ću robijati u ovom dobrovoljnom šinteraju i ludilu, mada mi duša već postaje nestrpljiva da se preseli na neko mirno mesto.
svakom minimalno zdravom biću bi se već poodavno smučio svaki dan boravka na 24h vetrometini ispred zgrada koje su me okružile kao klovna na cirkuskoj pozornici.
od tog gađenja potiče i ovaj nagon da svaki slobodan minut provedem što dalje od mesta noćenja s doručkom.
fuj.
futingić obalom sam okačio na Stravu sa sve slikama a popodnevno pešačenje prugom nisam, samo sam postavio "post" sa slikama iz tunelâ.
bio sam i na vrućoj liniji sa kolegom koji je na Medvedniku, tamo je bogme već navejalo a ja sam zakačio samo par minuta vejavice na Ćelijskom brdu, pre nego što sam požurio nazad prugom.
lomatanje ludom radovanje.
Nema komentara:
Objavi komentar