poslednji

poslednji dan u mesecu
poslednji dan ranog proleća
poslednji dan nečijeg života
ne, ne pričam o modernom virusu
pričam o jednom šarplanincu
imao je neki čmičak, tumor, u oku
družili smo se
stalno sam protrčavao pored njega
nije u početku bio baš druželjubiv
ali polako
skompali smo se
kad naiđem, morao sam da zastanem jer je previše trom
i onda se provuče ispod nekih žica
i ja ga češkam okolo ušiju i po vratu
otrčim dalje, on ostane tako usamljen
e pa, zimus mu je gazda umro
video sam i krst i sve to, odmah desetak metara ispod
i desilo se da sam danas išao tim putem uzbrdo,
a da je neko naišao nizbrdo i parkirao auto na par metara od mene
dobar dan dobar dan
da li je ovo umro ovaj koji je...
jeste.
a sa šarplanincem šta je bilo?
znate,
ja stalno ovuda prolazim i sprijateljili smo se
i mazio sam ga i znam da je imao onaj tumor na oku,
a znao sam i onog velikog čuvapog što je bio pre šarplaninca...
zvali smo Azil da ga SKLONE.
"SKLONE"?????
da li taj ko je zvao Azil,
zna da to znači da će njihov šarplaninac postati
ručak za desetak kaveza gladnih,
manji će kidati meso a nakon njih će veći glodati kosti?
ne
niko ništa ne zna, i tako je svima lakše