Jutros mi u fotografijama iskače podsećanje od pre 7 godina i slika nekog žutog fiata 850 ako se iko uopšte seća šta je to fiat 850.
Ko bi rekao da će neko tako da se šali baš prvog maja, na dan kada je poginuo airton sena, doduše ovaj 850 je bio žut kao jedna od boja brazilske zastave.
A san koji me je probudio je išao ovako:
Nešto sam stajao pred ogledalom i primetio nešto čudno i počeo da zagledam šta je to i shvatio da, ne znam ni kako da objasnim, da mi sa dupeta odnosno ispod dupeta nešto visi, kao kada cure vežu džemper oko struka pa pozadi ostane kao pola neke kratke suknje tek da pokrije guzu.
S tim da je ovo bila neka izraslina, masno tkivo, koža koja visi pedalj prema dole i sva je puta nekih okruglica veličine ping-pong loptica.
San kao san po pravilu nema puno logike, jer da se to stvarno dogodilo verovatno bih otišao kod lekara, operisao ili štagod, guglao o čemu se radi, ali ne, san uvek teče kako on hoće i samo te dodatno mrcvari.
Tu sam se prvo iščuđavao i zgražavao nad tim, kako god ga nazvati, i onda sam počeo da očajavam.
Jer čak i da je to samo nekakva mast, salo, posledica da se tako izrazim dobijanja na težini, u slučaju da smršam i to se "istopi" opet će ostati ta vreća od kože samo prazna, tako da mi visi nad zadnjim ložama.
Nisam u snu stigao ni da se zapitam kako to nisam primetio poslednjih dana na bicikli, ili na trčanjima, jer nemoguće je da se nešto toliko stvori u trenutku.
... što i jeste fora sa snovima koji izgledaju totalno nemogući, da su u snu mogući i onda crkneš od muke rešavajući problem koji prosto nema šanse da se pojavi u stvarnom životu.
Ono što je bitnije od ovih budalaština, to je da je broj u onoj koloni "ozbiljni/kritični zbog gripa" spao na 70-ak i što dalje verovatno znači da je virus kako vole da kažu "oslabio" pa i novooboleli nemaju neke bitne simptome, ako ikakve.
Zbog toga ili zbog nečeg drugog, vlasti su donele odluku da se robija samo petak prvi maj, a da subota i nedelja budu otvorene za izlaske od 05-18 kao što su do sada bili radni dani.
Pošto sam već napravio stazu za tajni kros gde uz male varijacije mogu da namaknem 5km iz 3 ili 4 kruga, a od čega se pak razbijem kao od polumaratona, gotovo da me ništa ne kači ta odluka a posebno jer sam umoran od onih lomatanja na bicikli pa sam dva dana jako malo i sporo trčao.
Nego, više me zanima vreme, a za to je još uvek prerano, tek treba da dođe i prođe taj petak pa tek onda da počnem da merkam planove za subotu i nedelju.
Ko bi rekao da će neko tako da se šali baš prvog maja, na dan kada je poginuo airton sena, doduše ovaj 850 je bio žut kao jedna od boja brazilske zastave.
A san koji me je probudio je išao ovako:
Nešto sam stajao pred ogledalom i primetio nešto čudno i počeo da zagledam šta je to i shvatio da, ne znam ni kako da objasnim, da mi sa dupeta odnosno ispod dupeta nešto visi, kao kada cure vežu džemper oko struka pa pozadi ostane kao pola neke kratke suknje tek da pokrije guzu.
S tim da je ovo bila neka izraslina, masno tkivo, koža koja visi pedalj prema dole i sva je puta nekih okruglica veličine ping-pong loptica.
San kao san po pravilu nema puno logike, jer da se to stvarno dogodilo verovatno bih otišao kod lekara, operisao ili štagod, guglao o čemu se radi, ali ne, san uvek teče kako on hoće i samo te dodatno mrcvari.
Tu sam se prvo iščuđavao i zgražavao nad tim, kako god ga nazvati, i onda sam počeo da očajavam.
Jer čak i da je to samo nekakva mast, salo, posledica da se tako izrazim dobijanja na težini, u slučaju da smršam i to se "istopi" opet će ostati ta vreća od kože samo prazna, tako da mi visi nad zadnjim ložama.
Nisam u snu stigao ni da se zapitam kako to nisam primetio poslednjih dana na bicikli, ili na trčanjima, jer nemoguće je da se nešto toliko stvori u trenutku.
... što i jeste fora sa snovima koji izgledaju totalno nemogući, da su u snu mogući i onda crkneš od muke rešavajući problem koji prosto nema šanse da se pojavi u stvarnom životu.
Ono što je bitnije od ovih budalaština, to je da je broj u onoj koloni "ozbiljni/kritični zbog gripa" spao na 70-ak i što dalje verovatno znači da je virus kako vole da kažu "oslabio" pa i novooboleli nemaju neke bitne simptome, ako ikakve.
Zbog toga ili zbog nečeg drugog, vlasti su donele odluku da se robija samo petak prvi maj, a da subota i nedelja budu otvorene za izlaske od 05-18 kao što su do sada bili radni dani.
Pošto sam već napravio stazu za tajni kros gde uz male varijacije mogu da namaknem 5km iz 3 ili 4 kruga, a od čega se pak razbijem kao od polumaratona, gotovo da me ništa ne kači ta odluka a posebno jer sam umoran od onih lomatanja na bicikli pa sam dva dana jako malo i sporo trčao.
Nego, više me zanima vreme, a za to je još uvek prerano, tek treba da dođe i prođe taj petak pa tek onda da počnem da merkam planove za subotu i nedelju.
Nema komentara:
Objavi komentar