13 мај 2020

melburn


stigoh biciklom u centar sela i naiđoh na putokaze silne, rekoh da skoknem do Melburna malko ali nije pisalo u kojem je pravcu.
kao nešto sam zamišljao kartu pa shvatio da može i Sofija da posluži, to je sve nekako u liniji, no kad sam video koliko ima do Sofije više mi se ni do Melburna nije išlo.

krečenje je pri kraju a trofej za današnji dan ide pojasu za karate, A OBJAŠNJENJE ĆE VAS ZAPREPASTITI:

naime poznato je da moram da kupim sve što vidim da je baš baš na sniženju tipa 80%, i tako sam jednom u Intersportu naišao na punu korpu pojaseva za karate na nekoj nenormalnoj akciji I NEĆETE VEROVATI ŠTA JE URADIO:

nisam hteo ni žuti iako je bio najlepši, ni crni jer je navodno najkul, nego sam uzeo ljubičasti iliti purpurni, kako ga već ko zove, A EVO IZ KOJEG RAZLOGA:
bio je najduži.

naime znao sam da ga mogu koristiti samo kao neku gurtnu ili uže za vuču pa se uopšte nisam dvoumio, postao sam srećna tetka pojasa od 260cm
računam zašto samo moji burazeri da imaju najduži, onaj prvi što je konj a drugi što mu je najduži u gradu, evo sad i ja imam najduži ljubičasti pojas za karate u gradu, A ŠOKIRAĆETE SE KADA SAZNATE ZAŠTO:

morao sam merdevine da namestim nasred stepenica da bih valjkom dohvatio/okrečio plafon prolaska iz prizemlja na sprat, i da mi ne bi izletele pod nogama a ja da se skotrljam kao u najgorim filmovima, ja lepo karate-pojas vežem oko donje šarke od vrata na vrhu stepenica, a drugi deo za merdevine, pa više nisu imale kud, A EVO I FOTOGRAFIJE:


pred kraj vožnje sam umesto regionalnim putem sleteo niz poslednji spust alternativnim puteljkom kroz šumu, mislim da će ovakvih ideja biti sve više u mojoj glavi.
svaka nova staza doda promil veštine na ovo malo već postojeće tehnike što sam savladao, pa što bi se neko spuštao asfaltom ako može kroz šumu.

posve posebnu anegdotu sam doživeo na pola tog spusta jer sam naleteo na čoveka koji leži na zemlji sa tri psa, a ispred njega desetak koza.
ispričao mi je priču koju ste poput dokumentarnog filma mogli da vidite na mom story-ju u fejsu i mesindžeru, kako ga je zamalo samleo voz no srećom je prošao "samo" sa pet meseci kome i podosta uništenom potkolenicom, svaka čast lekarima koji su osposobili krvne sudove i život stopalu, i uspeli da ga provuku kroz komu bez amputacije.


evo čiča nosi kroksice kao i moje od 5€ iz merkatora, čak su i slične boje jer su njegove crne od blata poprimile sivkasti ton.

Нема коментара:

Постави коментар