nedjelja, 10. svibnja 2020.

apdejt

znači ovako glasi novo-osveženi broj virusnijeh mrtvaca spram milion žitelja zemljice republičice pomenute, prethodna stanja sam već objavNJivao

slovenija 38 --- 41 --- 49
makedonija 27 --- 34 --- 44
bih                   17 --- 19 --- 33
srbija 16 --- 19 --- 25
hrvatska 12 --- 15 --- 22
crna gora            10 --- 11 ---  14

danas sam prošao još jednim NOVIM putem, tačnije dvojicom
taj prvi sam iz naziva mislio da će me provesti pored još jednog kamenoloma međutim proveo me kroz romsko naselje kakvih imam i odmah u komšiluku, što se toga tiče džabe sam se potezao

ali drugi me bukvalno FA-SCI-NI-RA-OOO jer se radi o glanc novom asfaltnom putu između dva relativno udaljena mesta kuda (opet) relativno redovno treniramo

"Mnogo puta ste negde putovali ALI OVO JE ZNAK koji ste najmanje poželeli da vidite"


pasmater
ali dobro, guzica je masna pa se svuda glatko popne,
nije sve u veštini, nešto je i u karmi

tu negde se dogodio jedan fa-sci-ni-ra-ju-ćiiiii (opet!?) trenutak jer sam sreo curu koju znam samo tako iz viđenja, po putevima, ona gazi trkačku, uglavnom sama i retko u sporijem društvu, i kako da kažem, NEVERICA JE BILA OBOSTRANA

dva sata kasnije, dok me je Lola čekala na desetak km od kuće, malo pre mene je ta cura prošla jer je praktično napravila kontra-krug od mog, Lola je mahnula, cura je rekla "srela sam Sašu!!!" a Lola joj je doviknula "znam, rekao mi je!"

još samo da i ja znam kako se zove cura koju srećem godinama?
a možda i nije važno?

na nekom meksičkom radiju telepatski idu Škorpijonsi i "still loving you", bože koliko oni imaju fa-sci-nan-tnih balada, možeš kompilaciju da poneseš na pusto ostrvo
tipa always somewhere, sa onog albuma gde tip rasteže žvaku ribi kojoj je zalepljena na sisu
tu je i holiday

album se zove lovedrive i jedan mi je od ovih što bih ga zalepačio na fejs da me neko izazove da postujem naj 20 u 20 dana bez objašnjenja, mada bih se navukao na objašnjenja, obećanje ludom radovanje

baš sam juče na instagramu napisao povodom ekranizacije nekog belog oblaka, nestašnog, da je nekad presudan prvi a nekad poslednji utisak koji stekneš o nekom ili nečem, e pa tako je i meni taj album ostao zapečaćen od prvog tona, poput ostalih 19 iz te kako da kažem NOMINACIJE koju naravno ovde neću sad nabrajati

a gle, sjutra je novi dan
ko zna gde će me put odvesti
čak sam predložio Loli da popakujemo bicikle u auto i odvezemo se do jednog od ta dva mesta na pola sata - sat vožnje, odemo bajkovima nekakav krug čisto da i ona vidi taj fas-ci-nan-tan put kojim je prošla Cura, jelte, a i ja, jelte, pa da dalje vidimo ko će se kući vraćati autom a ko biciklom

Nema komentara:

Objavi komentar