već četvrti dan me nešto proganja a ne umem ni da započnem objašnjavanje šta
kao što je jednom neko rekao, a opet me mrzi da guglam ko i kada, život nas neprestano stavlja pred nova iskušenja i pred nove probleme, ali retko kada baš na način i u situacijama za koje mislimo da smo spremni.
poput onih snova, kada trčiš neki maraton i kažu ti da je sledeći čitavih 15 minuta iza tebe i treba samo da lagano dođeš do cilja koji je tu negde, i pobedio si.
a staza vodi u neku veliku javnu zgradu poput nekog suda ili opštine, pa stepenicama na treći sprat pa do kraja hodnika pa u poslednju sobu i tu staneš pored otvorenog prozora i gledaš dole ljude kako trče, pa ne znaš šta se događa, eno recimo onaj dole bucmasti će stići 150-ti, i ko zna ko će još posle njega ući u cilj a ti nešto tražiš gore na prozoru i zbunjenost ti se polako pretvara u neku ogorčenost i bes.
ne znam da li sam pisao o tome ili sam samo hteo, ili sam u glavi sastavljao blog pa mi je toliko "živo" kao da sam zaista napisao, običavao sam da pitam Lolu pa mi onda ona kaže da li je nešto bilo na blogu ili nije, a sad sam sâm pa moram da mozgam. mislim da sam ipak pisao o tome, o razlici mtb i road treninga na bicikli, o varijabilnosti napora, nevermind.
loše vreme je prošlo, sutra opet na bajk!
pomalo je zbunjujuća ova prognoza koju su norvežani stavili sa nekoliko toplih ALI oblačnih ALI suvih dana, baš me zanima kako će to da izgleda.
Nema komentara:
Objavi komentar