nakon onog Tour de Obližnje Selendre izleta juče, danas sam već bio shrvan jer me je konačno stigao onaj manjak odmora, pošto sam umesto dva dana šetnje (nakon tri dana etapne bici trke po Podgorini) udenuo dan trčanja i dan jopet biciklizma.
imamo tu dve važne stvari sad.
pod jedan, pozvao sam majstora koji je trenutno u neverovatnoj gužvi i s neba pa u rebra ga pitao A ŠTO JA NE BIH SÂM UMEO DA RAZMONTIRAM I SKINEM KOTAO ZA GREJANJE?
nakon kratkog frasa ipak smo se sporazumeli pa mi je dao zeleno svetlo da skinem taj drugi kotao na struju, obzirom da stari na drva ostaje a ionako smo na toplani, tako da možda jednom demontiram i onaj od trista kila.
elem izbio ja osigurače otkačio kablove presekao gde treba, otvorio kotao odozgo odspojio sve žice, izvukao onaj kabl debljine i savitljivosti pendreka ladno, samo što je pet metara, nekako ga preko kolena namotao u krug, onda pronašao slavinicu pa ispustio vodu iz kotla, umal mlaz da me ubije kao policija kad rasteruje demonstrante, rekoh daj kofu.
i nakon toga krenuo da odvrnem one ogromne šrafčine koje drže dve cevi IN & OUT debljine ruke, oćeš klinac, ne mogu papagajke da mi se toliko rastegnu, fali par milimetara ali kad fali onda fali i zovnem opet majstora kaže skokni bajsom da ti dadnem klešta, on papagajke zove klešta ne znam zašto valjda što su i one iz roda klešta, a opet kad od nekog tražiš bengalskog tigra na zajam niko ti neće reći DOĐI DA TI DAM MAČE.
ajd nema veze, skoknuo ja, nisam poneo nikakav ranac pa sam vozio dva kilometra kroz grad onako sa dve papagajke na guvernali, i to sam nosio u levoj ruci pa da vidiš kako me široko obilaze, prpa brale ako me neko zakači ode retrovizor dok si reko keks.
i tako ja lepo poskidao sve što se može poskidati, izneli kotao i onu skalameriju od devedeset krivina napolje, deo ostao jer je pak trebao još neki alat da se primeni a meni puna kuća alata za svaki mogući biciklistički deo ali za parno grejanje ipak nemam, šta ćeš.
čak sam i pištoljem za topao vazduh otopio boju gde je bilo zapeklo, da lakše odvrnem, nobela hoću za skidanje kotlova, ni manje ni više.
i sad da me ubiješ koja je druga važna stvar, nemam pojma. toliko sam se raspisao da sam stigao u švedsku a ona tema koju sam imao je valjda ostala uValjevu. možda mi se vrati, kad se vratim ja njoj. sad sve ovo da pišem na tviteru, zvao bi se "niz" jelte. kontam da neki tako i rade, ko bi bio lud toliko da bode po telefonu nego instaliraš tviter za desktop i samo jedan za drugim kopiraš pasuse u niz.
nakon toga sam uzeo fotoaparat i otišao na pešačenje po okolnim brdima, slikao drveće mahovinu listiće cveće i grančice kao neki pederčić, rekoh to kad istovarim imaću da se igram sa insta filterima do mile volje.
imamo tu dve važne stvari sad.
pod jedan, pozvao sam majstora koji je trenutno u neverovatnoj gužvi i s neba pa u rebra ga pitao A ŠTO JA NE BIH SÂM UMEO DA RAZMONTIRAM I SKINEM KOTAO ZA GREJANJE?
nakon kratkog frasa ipak smo se sporazumeli pa mi je dao zeleno svetlo da skinem taj drugi kotao na struju, obzirom da stari na drva ostaje a ionako smo na toplani, tako da možda jednom demontiram i onaj od trista kila.
elem izbio ja osigurače otkačio kablove presekao gde treba, otvorio kotao odozgo odspojio sve žice, izvukao onaj kabl debljine i savitljivosti pendreka ladno, samo što je pet metara, nekako ga preko kolena namotao u krug, onda pronašao slavinicu pa ispustio vodu iz kotla, umal mlaz da me ubije kao policija kad rasteruje demonstrante, rekoh daj kofu.
i nakon toga krenuo da odvrnem one ogromne šrafčine koje drže dve cevi IN & OUT debljine ruke, oćeš klinac, ne mogu papagajke da mi se toliko rastegnu, fali par milimetara ali kad fali onda fali i zovnem opet majstora kaže skokni bajsom da ti dadnem klešta, on papagajke zove klešta ne znam zašto valjda što su i one iz roda klešta, a opet kad od nekog tražiš bengalskog tigra na zajam niko ti neće reći DOĐI DA TI DAM MAČE.
ajd nema veze, skoknuo ja, nisam poneo nikakav ranac pa sam vozio dva kilometra kroz grad onako sa dve papagajke na guvernali, i to sam nosio u levoj ruci pa da vidiš kako me široko obilaze, prpa brale ako me neko zakači ode retrovizor dok si reko keks.
i tako ja lepo poskidao sve što se može poskidati, izneli kotao i onu skalameriju od devedeset krivina napolje, deo ostao jer je pak trebao još neki alat da se primeni a meni puna kuća alata za svaki mogući biciklistički deo ali za parno grejanje ipak nemam, šta ćeš.
čak sam i pištoljem za topao vazduh otopio boju gde je bilo zapeklo, da lakše odvrnem, nobela hoću za skidanje kotlova, ni manje ni više.
i sad da me ubiješ koja je druga važna stvar, nemam pojma. toliko sam se raspisao da sam stigao u švedsku a ona tema koju sam imao je valjda ostala uValjevu. možda mi se vrati, kad se vratim ja njoj. sad sve ovo da pišem na tviteru, zvao bi se "niz" jelte. kontam da neki tako i rade, ko bi bio lud toliko da bode po telefonu nego instaliraš tviter za desktop i samo jedan za drugim kopiraš pasuse u niz.
nakon toga sam uzeo fotoaparat i otišao na pešačenje po okolnim brdima, slikao drveće mahovinu listiće cveće i grančice kao neki pederčić, rekoh to kad istovarim imaću da se igram sa insta filterima do mile volje.
Nema komentara:
Objavi komentar