izdala me sudbina,
neće me pa neće,
ali nema veze,
idu bolji dani,
biće više sreće
nakon preplakana tri dana trčanja napokon sam seo na bajk i desilo se šta - svašta. i ništa. desilo se da mi je trebalo puno vremena da stignem do 1000m nadmorske, i da sam tamo nabasao na tri puta preprečena granjem i ogromnim deblima, šumarâ nigde da pitam za pravac, signala nema da učitam kartu, probao malo jednim pa drugim pa trećim i okrenuo nazad jer je bilo dovoljno da samo jednom odem nekoliko kilometara pogrešno pa da moram da se iz nekog sodoma vraćam nazad na brdo, i zakasnio bih u policijski čas.
pogled na Medvednik otpozadi, sa pola puta ka Tisoviku i dalje ka Dragodolu kud sam (bio) krenuo
po drugi put sam se neplanirano (jer nisam napravio krug) spuštao makadamom od Medvednika oko 40 km/h i bezmalo počeo da se smejem od sreće...
(Shazam mi za pesmu sa radija izbacuje rezultat "The Mission - Let sleeping dogs die" (???) užasnog li naslova, a samo sam hteo da proverim da li je vokal Ian Gillana ili nečiji drugi ipak, sad moram da guglam i ovaj bend da vidim da nije neki side project)
... to je bila upadica, dakle od sreće što je to uopšte moguće, otvorila mi se skroz nova dimenzija biciklizma iako znam da bi se neki iskusni bajker sigurno spuštao istom brzinom po stoput težim podlogama gde ja kočim kako neka pićkica ali nema veze, ima i u učenju neke draži a ne samo u uspehu.
upravo sam na par mesta tokom vožnje razmišljao o tome kako je potrebno paralelno učiti trikove i oslobađati se nekog "viška opreznosti" pa sam zaključio da vrhunski mtb-ajkeri verovatno voze i motor, onaj za kros sa visokim amortizerima i krampončinama od par cm, jer kada se negde sjuriš motorom 70 km/h nećeš ni na bicikli imati strah, a motor sa svojih 200 kg ne oseća neravnine na način na koji oseća vrhunska bicikla koja je što bolja to i lakša pa imaš mtb-ove i od 10kg, pa te neka poveća kamenčina ili rupa lako baci metar uvis dok motor samo pređe preko toga i upije sve neravnine.
jbg motorom možeš i uz/niz stepenice bez truckanja, bila bi fora popeti se po kamenju uz manastirske stepenice a spustiti se stepenicama, hehe, dovoljno je ići i "samo" 30 km/h pa bi to bilo dakle minut i po.
plus kad nađeš kerića negde usput, motor ima onu kutiju-koferče pozadi koju možeš da upotrebiš kao transporter :-)
no i bez motora, već sam ukucao putanju u telefon za sledeći put, ipak sam od tri puta trebao da krenem onim prvim koji mi se učinio da je samo za šumare ali nije, prolazi baš tamo kuda sam želeo.
neće me pa neće,
ali nema veze,
idu bolji dani,
biće više sreće
nakon preplakana tri dana trčanja napokon sam seo na bajk i desilo se šta - svašta. i ništa. desilo se da mi je trebalo puno vremena da stignem do 1000m nadmorske, i da sam tamo nabasao na tri puta preprečena granjem i ogromnim deblima, šumarâ nigde da pitam za pravac, signala nema da učitam kartu, probao malo jednim pa drugim pa trećim i okrenuo nazad jer je bilo dovoljno da samo jednom odem nekoliko kilometara pogrešno pa da moram da se iz nekog sodoma vraćam nazad na brdo, i zakasnio bih u policijski čas.
pogled na Medvednik otpozadi, sa pola puta ka Tisoviku i dalje ka Dragodolu kud sam (bio) krenuo
po drugi put sam se neplanirano (jer nisam napravio krug) spuštao makadamom od Medvednika oko 40 km/h i bezmalo počeo da se smejem od sreće...
(Shazam mi za pesmu sa radija izbacuje rezultat "The Mission - Let sleeping dogs die" (???) užasnog li naslova, a samo sam hteo da proverim da li je vokal Ian Gillana ili nečiji drugi ipak, sad moram da guglam i ovaj bend da vidim da nije neki side project)
... to je bila upadica, dakle od sreće što je to uopšte moguće, otvorila mi se skroz nova dimenzija biciklizma iako znam da bi se neki iskusni bajker sigurno spuštao istom brzinom po stoput težim podlogama gde ja kočim kako neka pićkica ali nema veze, ima i u učenju neke draži a ne samo u uspehu.
upravo sam na par mesta tokom vožnje razmišljao o tome kako je potrebno paralelno učiti trikove i oslobađati se nekog "viška opreznosti" pa sam zaključio da vrhunski mtb-ajkeri verovatno voze i motor, onaj za kros sa visokim amortizerima i krampončinama od par cm, jer kada se negde sjuriš motorom 70 km/h nećeš ni na bicikli imati strah, a motor sa svojih 200 kg ne oseća neravnine na način na koji oseća vrhunska bicikla koja je što bolja to i lakša pa imaš mtb-ove i od 10kg, pa te neka poveća kamenčina ili rupa lako baci metar uvis dok motor samo pređe preko toga i upije sve neravnine.
jbg motorom možeš i uz/niz stepenice bez truckanja, bila bi fora popeti se po kamenju uz manastirske stepenice a spustiti se stepenicama, hehe, dovoljno je ići i "samo" 30 km/h pa bi to bilo dakle minut i po.
plus kad nađeš kerića negde usput, motor ima onu kutiju-koferče pozadi koju možeš da upotrebiš kao transporter :-)
no i bez motora, već sam ukucao putanju u telefon za sledeći put, ipak sam od tri puta trebao da krenem onim prvim koji mi se učinio da je samo za šumare ali nije, prolazi baš tamo kuda sam želeo.
Nema komentara:
Objavi komentar