uhvatio sam neSmaračku foru (to jest ne uhvatio nego iskopirao od nove snajke) a to je da ne pišem ništa naročito mnogo po fejsu nego svakog dana nešto stavim u onaj story, doduše ja kačim na sopstveni fejs a ne na onaj od dečka :-)
story mi je valjda podešen da mogu samo prijatelji da ga vide a od "prijatelja" mi je polovina na Restricted i verovatno misle da fb uopšte ni ne posećujem.
jutros mi se dogodilo da mi je na jučerašnji skok s motkom neko ostavio komentar (koji ti dođe u mesinđeru) pa sam i njega stavio na restricted, nikad čuo za čoveka koji btw ima samo jedan status a navodno mu je profil od 2013, nešto mi tu smrducka.
šteta što nije novembar i dani sve kraći pa da prečešljam taj popis još jednom i restriktujem sve koje bi trebalo.
pola sata kasnije opet se vraćam na blog, u međuvremenu sam kleo sebe što stalno dopustim da mi promakne 5-6 dana upisivanja u dnevnik treninga i onda kreće naknadijada (kao čvarkijada) preko fotografija, aplikacija za treniranje, telefoni kompjuteri, pa koliko minuta, pa u kojim patikama, pa ako nemam sliku sa trčanja onda kuku, pa da li je bila kiša i koliko stepeni...
umesto da pet dana odvojim po minut, ja svakog petog dana izgubim par desetina minuta
pa bravo
i posle mi kažu da je jutro pametnije od večeri a džabe mi kažu jer sam shvatio bar desetak hiljada puta ali šta ću kad dođe veče a ja glup, kako da budem pametan neka mi neko objasni, evo sad je jutro i sad sam dakle pametan, zato sam zadnjih nekoliko blogova pisao ovako ujutru, zašto da se blamiram i pišem uveče kad sam najgluplji
nakon maničnog ponedeljka i vožnje po pljusku u utorak, bio sam nešto malo umoran i u sredu pa sam zato u četvrtak spičio jedan tempo, baš na temu bloga koji je u tom času ovde stajao kao poslednji
rekoh idem pa kud puklo, odmah ujutru dok sam najodmorniji
to je bilo jutro pre zadnjeg bloga o planinarenju i ogrebotini na obrazu
ne znam zašto o tome nisam pisao nego o prašumi, al ajd
prvi kilometar kroz zgrade mi je nešto brljnuo i pokazao mi sedam minuta, i to mi je mučilo prosek dugo dugo, tek nakon 6-7km trčanja mi je spao ispod 5', a trenutna brzina mi se stalno vrtela oko 4'40''-4'45''.
polukrug sam napravio negde oko 10-og km i tada sam imao prosek 4'57'' i rekoh bilo bi dobro da ovo zadržim do kraja ispod petice jer je povratak blago uzvodno a i vetrina je sada bila u grudi a ne u leđa
i nekako je to sve išlo a da ne znam ni kako, do pola sam mislio da sam prejako krenuo a onda sam se probijao kroz vetar istom brzinom i nije mi bilo baš tako kritično
negde na 19.1km sam skrenuo ulicama kojima imam 1.8km do kuće i već vidim da će da mi izađe na 20.9 i planiram gde da dopunim 200m da dođem do 21.1 tj do polumaratona
i onda vidim da mi fali 1.5km, pa malo kasnije opet, hm, možda nisam dobro video malopre, pa posle par minuta opet, i tu skontam da sam zaustavio merenje a da nisam primetio
više nisam ni imao vremena da trčim dodatni kilometar, samo sam zaustavio sve na mestu koje mi je 900m od kuće, dakle tu sam zaokružio 20.0km za 99 minuta i to je to, prošetao sam do kraja taman da se malo ohladim da mogu da se istuširam pred posao
sačekaće polumaraton neku drugu priliku, a možda mi sledeći put ni prvi km ne bude sedam minuta
story mi je valjda podešen da mogu samo prijatelji da ga vide a od "prijatelja" mi je polovina na Restricted i verovatno misle da fb uopšte ni ne posećujem.
jutros mi se dogodilo da mi je na jučerašnji skok s motkom neko ostavio komentar (koji ti dođe u mesinđeru) pa sam i njega stavio na restricted, nikad čuo za čoveka koji btw ima samo jedan status a navodno mu je profil od 2013, nešto mi tu smrducka.
šteta što nije novembar i dani sve kraći pa da prečešljam taj popis još jednom i restriktujem sve koje bi trebalo.
pola sata kasnije opet se vraćam na blog, u međuvremenu sam kleo sebe što stalno dopustim da mi promakne 5-6 dana upisivanja u dnevnik treninga i onda kreće naknadijada (kao čvarkijada) preko fotografija, aplikacija za treniranje, telefoni kompjuteri, pa koliko minuta, pa u kojim patikama, pa ako nemam sliku sa trčanja onda kuku, pa da li je bila kiša i koliko stepeni...
umesto da pet dana odvojim po minut, ja svakog petog dana izgubim par desetina minuta
pa bravo
i posle mi kažu da je jutro pametnije od večeri a džabe mi kažu jer sam shvatio bar desetak hiljada puta ali šta ću kad dođe veče a ja glup, kako da budem pametan neka mi neko objasni, evo sad je jutro i sad sam dakle pametan, zato sam zadnjih nekoliko blogova pisao ovako ujutru, zašto da se blamiram i pišem uveče kad sam najgluplji
nakon maničnog ponedeljka i vožnje po pljusku u utorak, bio sam nešto malo umoran i u sredu pa sam zato u četvrtak spičio jedan tempo, baš na temu bloga koji je u tom času ovde stajao kao poslednji
rekoh idem pa kud puklo, odmah ujutru dok sam najodmorniji
to je bilo jutro pre zadnjeg bloga o planinarenju i ogrebotini na obrazu
ne znam zašto o tome nisam pisao nego o prašumi, al ajd
prvi kilometar kroz zgrade mi je nešto brljnuo i pokazao mi sedam minuta, i to mi je mučilo prosek dugo dugo, tek nakon 6-7km trčanja mi je spao ispod 5', a trenutna brzina mi se stalno vrtela oko 4'40''-4'45''.
polukrug sam napravio negde oko 10-og km i tada sam imao prosek 4'57'' i rekoh bilo bi dobro da ovo zadržim do kraja ispod petice jer je povratak blago uzvodno a i vetrina je sada bila u grudi a ne u leđa
i nekako je to sve išlo a da ne znam ni kako, do pola sam mislio da sam prejako krenuo a onda sam se probijao kroz vetar istom brzinom i nije mi bilo baš tako kritično
negde na 19.1km sam skrenuo ulicama kojima imam 1.8km do kuće i već vidim da će da mi izađe na 20.9 i planiram gde da dopunim 200m da dođem do 21.1 tj do polumaratona
i onda vidim da mi fali 1.5km, pa malo kasnije opet, hm, možda nisam dobro video malopre, pa posle par minuta opet, i tu skontam da sam zaustavio merenje a da nisam primetio
više nisam ni imao vremena da trčim dodatni kilometar, samo sam zaustavio sve na mestu koje mi je 900m od kuće, dakle tu sam zaokružio 20.0km za 99 minuta i to je to, prošetao sam do kraja taman da se malo ohladim da mogu da se istuširam pred posao
sačekaće polumaraton neku drugu priliku, a možda mi sledeći put ni prvi km ne bude sedam minuta
Nema komentara:
Objavi komentar