piše ovamo levo na blogger admin stranici da trenutno na ovom blogu imam 2222 posta, ne znam kada sam prešao na njega sa blog.hr gde smo tada svi bili "škvadra" pa ću da kliknem 23 puta dok ne dođem do tog datuma.
kaže 26.01.2009, s tim da taj post nema tekst, to je očigledno samo dan kada sam ovo napravio, pa nastavio da pišem na nekom drugom mestu, jer se nakon toga nastavlja tek 16, 17, 18.10.2009. i to je dakle onaj pravi početak ovog bloga.
znači za 10-11 godina po nekih 200-tinak blogova godišnje, između pola i tri kucane stranice, ladno jedna knjiga po svakoj sezoni, i to ne džepna nego normalan format knjige od 300-400 strana.
pa kad vas neko pita zašto niste pročitali kompletan opus nekog ruskog pisca, gde se ruski koristi umesto opširni, jer bolje zvuči i lakše se vari, a vi mu recite pa nije nam dao antić, onaj drobi li drobi i dok pročitaš prođe život i onih slobodnih deset minuta dnevno.
što se može primeniti i na sve ostalo, nego lakše je da na sebe svalim svu propast ovog sveta, kad nađeš uzrok naći ćeš i lek.
šteta što odnekud nisam prekopirao i one prve blogove, ako to uopšte imam po nekim arhivama, jer su trke 2005-2006-2007 bile još i najzanimljivije, posle je sve nekako prešlo u rutinu, ali prvi maraton, pa prvi Plitvički, pa prvi Sljemenski (joj) pa Međugorje pa prve dve-tri Podgorice po onim vrućinama, plus tada nisam svakog vikenda leteo s jednog POLUmaratona na drugi nego sam cepao kraće ulične trke kao lud, bilo je tu svega i svačega.
šta ćeš.
seo sam da se odmorim i objavim da je KREČENJE GOTOVO, dakle preko 100 kvadrata kad sabereš sprat i stepenište i donji ulaz, hodnik, predsoblje, kako god nazvati.
treba da se par polica ušrafi u zid, sad bez suvišnog kotla za grejanje tu stoji polica sa dvadesetak pari patika (?) s tim da je jedan od milion poslova u Velikom Poslu bio i da se zimske odnesu gore na orman a letnje da se prebace dole odakle nam je najzodnije da ih uzmemo.
koje ću uzeti danas nemam pojma, a već imam otprilike 4 para "za kantu" s tim da stalno nešto oklevam i kao još jednom još jednom pa kanta, i tako žive taj neki zagrobni život u sudijskoj nadoknadi, znaš ono ceo stadion popizdeo od nervoze, aman sudija sviraj to, a sudija ležerno šetka terenom pa kad pogleda na sat on tako nehajno spusti nazad ruku kao da ima još čitavo poluvreme da se gazi.
kontam da ću, obzirom da je nedelja, da izkemijam neku kombinaciju bajkom do negde, pa neko trčanje po štatijaznam nekom kraju kjeg sam se uželeo, samo još da se setim gde bi to tačno moglo biti, i onda da strčim do bicikle pa lagano kući.
ajd baš da vidim šta će da ispadne.
imam jagode a imam i šlag, a uz šlag bih mogao i kafu da skuvam ali kafa & jagode hm, to je recept za čučanje a ne za trčanje po šumama, tako da ću morati da biram stranu, vitamini ili celulit, minerali ili tahikardija, bogme kad staviš ovako na papir, teška odluka.
kaže 26.01.2009, s tim da taj post nema tekst, to je očigledno samo dan kada sam ovo napravio, pa nastavio da pišem na nekom drugom mestu, jer se nakon toga nastavlja tek 16, 17, 18.10.2009. i to je dakle onaj pravi početak ovog bloga.
znači za 10-11 godina po nekih 200-tinak blogova godišnje, između pola i tri kucane stranice, ladno jedna knjiga po svakoj sezoni, i to ne džepna nego normalan format knjige od 300-400 strana.
pa kad vas neko pita zašto niste pročitali kompletan opus nekog ruskog pisca, gde se ruski koristi umesto opširni, jer bolje zvuči i lakše se vari, a vi mu recite pa nije nam dao antić, onaj drobi li drobi i dok pročitaš prođe život i onih slobodnih deset minuta dnevno.
što se može primeniti i na sve ostalo, nego lakše je da na sebe svalim svu propast ovog sveta, kad nađeš uzrok naći ćeš i lek.
šteta što odnekud nisam prekopirao i one prve blogove, ako to uopšte imam po nekim arhivama, jer su trke 2005-2006-2007 bile još i najzanimljivije, posle je sve nekako prešlo u rutinu, ali prvi maraton, pa prvi Plitvički, pa prvi Sljemenski (joj) pa Međugorje pa prve dve-tri Podgorice po onim vrućinama, plus tada nisam svakog vikenda leteo s jednog POLUmaratona na drugi nego sam cepao kraće ulične trke kao lud, bilo je tu svega i svačega.
šta ćeš.
seo sam da se odmorim i objavim da je KREČENJE GOTOVO, dakle preko 100 kvadrata kad sabereš sprat i stepenište i donji ulaz, hodnik, predsoblje, kako god nazvati.
treba da se par polica ušrafi u zid, sad bez suvišnog kotla za grejanje tu stoji polica sa dvadesetak pari patika (?) s tim da je jedan od milion poslova u Velikom Poslu bio i da se zimske odnesu gore na orman a letnje da se prebace dole odakle nam je najzodnije da ih uzmemo.
koje ću uzeti danas nemam pojma, a već imam otprilike 4 para "za kantu" s tim da stalno nešto oklevam i kao još jednom još jednom pa kanta, i tako žive taj neki zagrobni život u sudijskoj nadoknadi, znaš ono ceo stadion popizdeo od nervoze, aman sudija sviraj to, a sudija ležerno šetka terenom pa kad pogleda na sat on tako nehajno spusti nazad ruku kao da ima još čitavo poluvreme da se gazi.
kontam da ću, obzirom da je nedelja, da izkemijam neku kombinaciju bajkom do negde, pa neko trčanje po štatijaznam nekom kraju kjeg sam se uželeo, samo još da se setim gde bi to tačno moglo biti, i onda da strčim do bicikle pa lagano kući.
ajd baš da vidim šta će da ispadne.
imam jagode a imam i šlag, a uz šlag bih mogao i kafu da skuvam ali kafa & jagode hm, to je recept za čučanje a ne za trčanje po šumama, tako da ću morati da biram stranu, vitamini ili celulit, minerali ili tahikardija, bogme kad staviš ovako na papir, teška odluka.
Nema komentara:
Objavi komentar