utorak, 28. travnja 2020.

podosta čudno

ili možda i nije.
da li su sve livade iste, da li su sva brda ista?
ne znam
ukratko, šta se dogodilo:

premotavam putanju koju sam nacrtao mtb-om, prisećam se svega, što i nije neki problem obzirom da mi je sasvim friško u glavi.
sećam se svakog pravca, svake krivine, nagiba, podloge, iako je bilo zaista svega i svačega.
google earth sve uredno potvrđuje ali usput otkriva i neke nove detalje.

u jednom trenu sam očigledno došao do "pretpostavljeno poznate tačke" kuda sam samo jednom protrčao pre nekoliko godina no jasno se videlo da taj put može levo voditi samo nizbrdo u selo, tačnije na raskrsnicu na kojoj su poznata Energetska Polja malo iznad sela.
tada sam svesno krenuo dalje uzbrdo jer mi je bilo prerano da se spuštam nazad ka kući.

ono što je zanimljivo (vidi naslov i podnaslov) je da sam kilometar ranije bio nekih 100m na stazi kojom sam prošao peške pre samo mesec dana, u kontra smeru!
iza mene je sada ostala šuma, nizbrdo sam video nekoliko livada, ovaj put nije bilo snega, put ispred mene mi se učinio previše uzan nepoznat i neobećavajući (a upravo njim sam došao od Energetskih Polja pre samo 4 nedelje) pa sam po ko zna koji put otvorio Maps app i proverio, da, drugi put koji se odvaja je nešto širi pa sam se vratio 20m i skrenuo tamo.

obzirom da mi je sve bilo "kontra" možda mogu da opravdam što nisam prepoznao mesto, a nisam ga prepoznao ni na karti koju sam nekoliko puta učitavao iz prostog razloga što sam MISLIO da sam dosta zapadnije, tačnije "bar za jedno brdo zapadnije".


a da stvar bude još triput čudnija, jednom sam istim ovim putem prošao i MTB-om!
ali takođe kontra smerom, no to je već bilo pre barem desetak godina sigurno.
tako da, nije čudno što nisam prepoznao, nego je više nego čudno što je taj put u tolikoj meri propao, da mi tada nije bio problem da prođem običnim mtb-om bez suspenzija i sa semislick gumama naduvanim na asfaltni pritisak, a sada sam se namučio i na par mesta morao da guram jer puta praktično nije ni bilo, kanali od traktorskih točkova su toliko duboki sa pedale udaraju u zemlju kada upadneš unutra, a sredina je oblika obrnutog slova V i sva od prašine tako da uz nagim 15% tuda možeš da okreneš pedale jednom ili eventualno dvaput pre nego što malo vrdneš i opet sletiš nazad u kanal.

na drugim mestima je voda toliko isprala zemlju s puta da kamenje štrči i po pedalj u vis pa je takođe jako teško pedalirati, a kad je strm uspon onda nema izbora da malo zastaneš sa okretanjem jer se momentalno zaustavljaš i počinješ da padaš.
tako da, staza je toliko tehnička da me je podsetila da, nećete verovati, granice zaista postoje.
mislio sam da se sa ovom biciklom "sve može" no ipak postoje putevi kuda možeš traktorom ili quad-om ali bajkom baš i ne.
no kako to ovde seoskim rečnikom kažu, "nije mi spala kruna s glave" ni što sam na nekoliko mesta pregurao biciklu a na par mesta sam je i preneo gde je bilo previše trnovitih grana po putu jer ajd što sam imao samo jednu rezervnu gumu, nego je zbog policijskog sata malo komplikovano ako se zadržiš predugo van grada.

štošta se od ovoga ne bi desilo da sam pratio putanju koju sam zamislio, no nekoliko km pre planiranog skretanja sam naleteo na nekakav MTB putokaz i rekoh daj da prođem kad već postoji obeležena staza.
na kraju je ispalo da 1) uopšte nisam došao tamo gde pokazuje putokaz, a to je negde zapadno gde sam i hteo da dođem samo okolnim putem iz podnožja, a da sam pritom 2) došao tamo gde sam planirao MISLEĆI da ću tu doći iz tih nekih zapadnih tačaka
ostalo je dosta žbunjoze u glavi za sledeći put, što je možda i dobra stvar.
za tu priliku ću ipak ukucati rutu u telefon i to neku sa tri "osmice" i svim mogućim prolascima, pa će svako gubljenje neminovno doći u neku od poznatih tačaka.

Nema komentara:

Objavi komentar