prvi april

kome je još trebala šala za prvi april dok pada sneg, pa priroda je još najveći zajebant od svih.
nekom čudnom improvizacijom sam završio na planinarskoj stazi uz Gradac, na tom delu je samo provejavao snegić ali se nije zadržavao na tlu.
no sve je bilo naravno mokra zemlja, tek ponegde raskvašena, da ne kažem blato, a i kamenje je bilo dosta sklisko.
patike sam imao stare ds trainer 22 kojima sam na petama pravio žljebove pred Papuk Trail no ako i mogu da "završe poso" u šumi po lišću i suvoj zemlji, po mokrom oštrom kamenju teško.
čak i uz oprezno pešačenje na najkritičnijim delovima staze, na par mesta sam umalo sleteo niz kosinu pa je bilo povuci potegni dograbi prvo drvo i zadrži se jer noge odošeeeee.
nakon nekoliko kilometara tog šalabajzovanja sam došao do pred manastir pa sam se popeo strmo uzbrdo na magistralni put i odatle strčao u grad.
gore na 500-tinak nadmorske je sve već bilo dosta belo, to je jedna od situacija kada je u gradu temperatura 2-3 stepena pa se sneg topi u dodiru sa tlom, a par stotina metara nadmorske iznad ipak počne da se zadržava na zemlji na temperaturi oko nule.
evo proverio sam na Stravi, piše da je taj prevoj na 486m dakle nekih 25 metara ispod vrha Avale.
sve u svemu sam pretrčao 12km i prepešačio, hmm, nemam pojma, nekih možda kilometar po stazi i dva km oštrog uspona strmom stazom kroz šumu od manastira, a objašnjenje kako mi je prosek ispod 6' po kilometru je u tome što sam najveći uspon uspešačio pa mi je u trčanje (osim lomatanja po kamenju i korenju gde god je bilo moguće) ušlo i 5km strčavanja nizbrdo u grad po uglavnom asfaltu.
za sutra su rekli malo toplije i sunčano, daj bože, dosta nam je jedan prvi april.