par godina su mahnito nasipali kamenje i propeli celu trasu pet metara uvis, i početkom godine su prokopali na svakih sto metara duboku rupu kuda treba da prođe neki potok ili sporedni puteljak, i sada to treba šalovati na nalivati beton i praviti podvožnjake.
a deluje mi da će ih biti stotinu.
a evo vidim da jedan rade već pola meseca.
malo mi je ta dinamika pesimistična.
plus dođe čoveku da plače kada vidi da desetine bagera i buldožera stoje u mestu, a zna se koliko košta jedan dan bagera, i sad eto, novac curi iz džepova, odnosno nigde baje malog knindže da otpeva EVO DŽEPA ĐE SU PARE BILE (RADI CAPSLOCK!!!!!!!!!!!!)
i tako kad primetim da sam dan ranije bio puno manje odmoran i raspoložen za akciju od očekivanog, onda pomislim ajd da napravim neki izletić pa će pomoz bog sutra biti malo bolje.
ovako barem imam prava da se nadam da će sutra biti bolje, jer eto statistika kaže da je ovo bio dan odmora i u excelu ću ga obojiti u zeleno.
otkako sam pravio svoje prve planove treninga i logove treninga, namestio sam intenzitete kao zeleno-plavo-rozo-crveno, a na garminu je vidim prvo plavo pa tek onda zeleno.
kako da krenem od neba i da stignem do trave nije mi jasno, pa onda opet da se penjem u zvezde.
ali navikao sam se i na to da je tamo pogrešno, ne smeta, bitno je da je kod mene u svesci kako treba.
Nema komentara:
Objavi komentar