teško je biti pametan, što jes jes, i imati dobro pamćenje, što jes jes.
nakon onog zanimljivog kruga na Divčibare zapamćenog po pljuskovima i spustovima sporijim od uspona, imao sam svakakvih planova no od svega je najpametniji bio da nastavim sa sređivanjem podruma obzirom da je sutradan crveno slovo pa ne bih komšiluk da uzbudim kompresorom za boju.
našao sam dobru foru, stari malter koji se kruni u podrumu, koji je zidan od velikih kamenih kocki zapunjenih malterom, njega sma malo metlom malo usisivačem sastrugao i lepo uzeo pištolj za farbanje, nasuo malo ređe boje, i špriccccccc.
to se sve fino premazalo i ulepilo i sad mu dođe kao nov.
spolja zelenom na ulasku i u stepeništu, a unutra žutom zbog najbolje vidljivosti, čista bombonica.
tako sam ujutru prvo otrčao laganih 6km onako "s rukama u džepovima" da proverim da li me zateže ONO NEŠTO zbog čega sam par dana trčao samo dijagonale, i deluje da je sve u redu.
onda sam se dohvatio farbanja, srećom od korone je ostalo dve kutije maski pa nisam ofarbao i pluća.
potrošio sam tri kantice koliko smo mislili da će biti dosta, a izgleda da ako preprskam i plafon može zatrebati još dobrih 4.
nema veze, radost je u farbanju.
nakon toga do Lidla po veštačku travu dok se još nije rasprodala, pa na rikaveri vožnjicu.
mrzelo me da duvam trkačku po ko zna koji put ove godine pa sam samo iz garaže isterao onaj road mtb koji nema amortizere i kramponke, ali zato ima 15 kila čistog čelika.
juče sam na divčibarama shvatio da sam ušao u onu minimalnu bici formu jer nigde nisam poželeo da spuštam na najmanji zupčanik napred nego sam sve uspone gonio na srednjem.
tako sam danas sve gonio na velikoj šajbni i preko jedinog ozbiljnog (osim par srednje neozbiljnih) kupsera prekotrljao 17 km/h kao u dobrim starim vremenima.
ne mora svakog dana 1500m uspona, niti 80 kilometara, može za promenu i ovako nešto.
pa sutra opet na neki grđi teren.
Nema komentara:
Objavi komentar