još neuspešnije!

zaintrigiran onim čudnim bolom tj zatezanjem, jutros sam odlučio da pokušam isto od juče, s tim što sam imao malo više vremena pa sam umesto 20 odlučio da uradim 30 dijagonala.

to bi bilo 3km brzog trčanja, štaviše veoma brzog jer onako kako uradim te 110-tke ne bih mogao ni hiljadarku a kamoli 3km.

zato su norvežani nekad davno i izmislili intervale, pa jelda.

odem biciklom pony (što je Milijana gony) do pomoćnog, da izbegnem zagrevanje i lagano kaskanje, krenem na dijagonale i odmah nakon nekoliko uvodnih/zagrevajućih skontam da sam umorniji nego juče.

umesto 33-34 dvokoraka trebalo mi je 37, dakle 10% više, odnosno za 10% su mi koraci bili kraći.

hmm.

dok sam onako u hodu (igra reči) razmišljao o tome, naravno još uvek rešen da otrčim sve po planu do kraja bez obzira što je to slabiji trening od jučerašnjeg, pojavio se trener na čelu kolone i nekoliko klinaca koji kroz kapiju prolaze sa glavnog stadiona na pomoćni.

juče ih nije bilo sve do 9, a sada su stigli u 08:40.

rekoh eto, sa neba mi stiže poruka da treba da skratim trening, pa odem do bicikle i odvozam se recovery petnaestak minuta, rekoh i pola plana je bolje nego ništa.

u povratku ih opet ugledam na stadionu u jednom uglu, izgleda da imaju neke vežbe tu u mestu s loptom, možda su to golmani ili već šta, uglavnom mogao sam i da nastavim sa dijagonalama i ne bih im smetao, ni oni meni.

ajd nek je bilo kako je bilo.

i popodne 50-ak km mtb-om da se ne baci ovako lep dan.